Трибине 2014.

  • Предавач Владимир Томић, историчар, виши кустос Музеја града Београда
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 1. децембар, 2014, у 18ч
Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које…
  • Предавач Милан Тлачинац, историчар
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 3. новембар, 2014, у 18ч
Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године. Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије. Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих…
  • Предавач Милан Тлачинац, историчар
  • Локација Конак Кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 6. октобар, 2014, у 18ч
Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације. Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и…
  • Предавач предавач: др Ханес Лајдингер
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Уторак, 9. септембар, 2014, у 18ч
Предавање др Лајдингера бавиће се питањем интелектуалне и друштвене климе у којој је 1914. године донета одлика да се поведе рат. Прекретница века била је доба како пацифистичких покрета тако и припрема за рат. Напослетку су се владајући кругови одлучили за потоње, а у складу са принципом да је рат пуки наставак рата другим средствима. Што се Аустроугарског царства тиче, оно је убиство престолонаследника и његове супруге искористило као прилику да се обрачуна са потенцијалним главним непријатељем. Упркос ограниченом утицају у Европи, Хабзбуршка монархија на тај је начин покренула светски рат. Др Лајдингер ће показати како је одговорност за ову…
  • Предавач предавач: др Весна Димитријевић
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 2. јун, 2014, у 18ч
Први светски рат опустошио је многе домове и уништио многе српске породице. У рату се нашла и чувена војвођанска породица Дунђерски. Док су неки чланови били у аустроугарској војсци и борили се у Галицији, други су покушавали да спасу Матицу српску и заштите сиромашне српске сељаке. Најважније је било преживети рат, а не испалити метак на браћу из Србије.
  • Предавач предавач: проф. др Момчило Павловић, Институт за савремену историју
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум Понедељак, 7. април, 2014, у 18ч
Двадесет осмог јуна 1914. надвојвода Фрањо Фердинанд, наследник хабзбуршког престола, убијен је са супругом у Сарајеву. Извршиоци злочина хтели су да покажу противљење хабзбуршкој владавини и своју жељу за јужнословенском независношћу и јединством. Они нису предвидали да ће њихов чин непосредно довести до избијања светског рата са трагичним последицама. Они нису могли предвидети такав исход, јер тај рат није био изазван само убиством. Зашто би се цео свет латио оружја због атентата у неком непознатом балканском граду? У позадини су, очигледно, деловали други чиниоци, као што су империјализам, национализам и судар супарничких система савезништва, борба за утицај и моћ у…
  • Предавач др Данило Шаренац, историчар, Институт за савремену историју
Уобичајено је да се историја Краљевине Србије током 1914. године реконструише тек од краја јуна поменуте године. Тиме се наглашавају само политички догађаји везани за Јулску кризу и касније ратне операције. Међутим, неправедно је историјску стварност у времену између „Бугарског" рата и сукоба са Аустроугарском свести на пуки ратни пролог. Читава друга половина 1913. као и први месеци 1914. године прошли су у покушајима да се српско друштво прилагоди последицама ратовања из 1912 ̶ 1913, али и да настави са државним и приватним плановима како су они били уобличени пре мобилизације 1912. године. Тако је у овом времену трајала демобилизација…
  • Предавач др Станислав Сретеновић, историчар, Институт за савремену историју
Крајем 19. и почетком 20. века, велике европске силе (Велика Британија, Француска, Русија, Немачка, Аустро-Угарска и Италија) изградиле су међународни систем заснован на савезништвима унутар два супротстављена блока земаља- сила Антанте и Тројног савеза. Србија је била мала држава која није била чланица ни једног од та два савеза. Ипак, она је била нападнута у јулу 1914. године од стране Аустро-Угарске после кризе у међународним односима изазване атентатом на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Напад на Србију изазвао је низ ланчаних реакција у престоницама великих европских сила које су довеле до избијања светског сукоба који је имао до тада…