О музеју
О МУЗЕЈУ

Зграда Нове војне академије подигнута је на углу Бирчанинове и Ресавске према пројекту Димитрија Т. Лека 1899. године. Део ка Немањиној је дограђен двадесетих година 20. века. Неочекиване партије кровног постројења на угловима ове грађевине указују на  утицај романтичарског схватања над стилом академизма, у коме је архитекта Леко школован. Зграда поседује дворану за балове са гвозденим стубовима, ливеним у Будимпешти.

1. децембра 2006. Градоначелник Београда г. Ненад Богдановић, министар одбране г. Зоран Станковић и директор Дирекције за имовину Републике Србије г. Милан Томић потписали Уговор о додели зграде у Ресавској 40б Скупштини града Београда за потребе Музеја града Београда.

Зграда није проглашена спомеником културе.

Површина: 17 000 m2

У згради је смештена Војна штампарија.

Историја музеја

 Управа града Београда је по угледу на западноевропске престонице, одлучила да на једном месту прикупи, обради и изложи културно-историјску баштину престонице, због чега је основала општински музеј. Одлука о формирању ове значајне градске институције је донета на ванредној седници Општинског одбора, 15. октобра 1903. године. Београдска општина је међутим већ 1902. године откупила од минхенског антиквара Розентала већи број планова и цртежа Београда из времена између  1521 и 1789. године, а од београдског рентијера Самуила Стефановића вредну колекцију старог оружја, слика и бронзе. Ови откупи су представљали прву збирку коју је Музеј поседовао. Музеј града Београда  је током своје историје променио више локација у потрази за адекватном зградом у којој би био смештен. Трагање за сопственим простором у ком ће бити Музеј, трајао је до 2006. године када је коначно добијена зграда некадашње Војне академије у Ресавској улици 40б у Београду. 

У  фонду  Музеја се чува преко 130. 000 предмета који сведоче о развоју главног града од праисторије до савременог доба. Предмети су распоређени у три одсека, за археологију, историју и историју културе и уметности.

Збирке које се налазе у склопу Одсека за археологију покривају археологију Београда од праисторије до османског освајања Београда, са посебно издвојеном збирком Археолошког локалитета Винча и Кабинетом за новац и медаље. У оквиру Одсека за историју се чувају предмети распоређени у збирке које покривају историју главног града од 1521. године до савремених дана. Одсек за историју културе и књижевности није тако строго хронолошки одређен, а садржи колекције ликовне и примењене уметнсти, архитектуре и урбанизма, као и збирку за историју књижевности и културе. Поред основних збирки, у Музеју се налази и 28 легата. Осим наведених одсека, у Музеју града Београда постоји и Одсек за заштиту, у склопу којег се налазе Документациони центар, Служба за конзервацију и Служба за едукацију.

Музеј је надлежан и за 15 различитих објеката од чега 11 музеја у саставу. Ти музеји су: Музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић, Конак кнегиње Љубице, Археолошки локалитет Винча, Музеј Земуна, Музеј Младеновца, Музеј Томе Росандића, Музеј бањичког логора, Спомен дом Степе Степановића.

Програм
Новости из Музеја града Београда
у вашем сандучету.
ПОТВРДИ