Грешка
  • JFolder: :files: Путања није директоријум. Путања: /home/mgborgrs/public_html/images/SIG/v_andricpodgorica
Обавештење
  • There was a problem rendering your image gallery. Please make sure that the folder you are using in the Simple Image Gallery Pro plugin tags exists and contains valid image files. The plugin could not locate the folder: images/SIG/v_andricpodgorica

Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића и Музеј Јована Цвијића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че, Пе и Су 10-17
Археолошко налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Упознавање са традиционалним вредностима веза и практичан рад у техници веза.

  • Предавач: Ванда Перовић, политиколог

Јелена-Илка Марковић ушла је у српску историју XIX века када је 11. октобра 1882. године пуцала на краља Милана у Саборној цркви у Београду. На суду је изјавила: „Овим актом хтела сам Србију спасти од опаког себичног убице". Била је припадница српске грађанске либерално-демократске опције усмерене на очување српског идентитета у Монархији и српске интелектуалнe грађанске класе. Јелена-Илка Марковић направила је искорак из приватне сфере у најрадикалнију политику и пуцала у дубоком уверењу да је атентат њена морална дужност и лични патриотски чин.

Упознавање са животом (облачење, обичаји, понашање, исхрана и начин становања) обичних људи који су насељавали Балкан за време Отоманске владавине и како су, упркос разликама, живели једни поред других тадашњи становници Београда (Турци, Срби, Грци, Јевреји, Цинцари...)

Осмишљавање кратких текстуалних и илустрованих порука из свакодневног савременог живота кроз употребу дечјег искуства познавања стрипа у новом контексту - примени на архаичну форму дозидница: стрип као директна илустрована порука о породичном, школском, уличном, свакодневном окружењу.

  • Предавач: др Весна Марјановић, етнолог

У празничном времену хлеб је свети симбол и метафора социјалне интеграције. У профаном времену је „храна наша насушна“. Ломи се или сече. Симбол је и светости и задовољства. Богатства и сиромаштва. Симбол је трансформације, рађања, трајања, умирања и новог рађања. Његова циклучно трајање од давнина се везивало с космогонијом. Прати човека од рођења до смрти. У религијама је медијум комуникације с Богом, боговима и божанствима.

У свакодневном животу хлеб је храна којом се задовољавају овоземаљске потребе - од ситог стомака до социјалних и политичких „игара“. Као симбол одрживости живота налази се у паралелном чулном односу са човеком. Као медијум смештен је у двојне токове трајања: профане и сакралне.

Хлеб је спона традиционалне и саврмене културе. Сваки облик хлеба има своје име, намену, време и простор. На предавању Хлеб, обичаји и културна баштина представиће се материјални (физички) облик хлеба у његовом нематеријалном (духовном) контексту кроз обичаје и облике комуникације.

У структури духовне културе остају материјални знаци те културе а хлеб је један од битних знакова и симбола, истина с кратким трајањем, али с развијеним значењима који се спознају и у најсавременијем друштву. Збирке предмета уз обичаје и нарочито велики опус култних хлебова у музејима Србије (и Балкана), заустављених у времену и у свом физичком облику, осим онтолошког значења којег носе представљају драгоцена сведочанства из прошлости, у садашњости и за будућност. На основу материјалног (физичког) и духовног, у интегралном приступу схватања култура понудиће се одговори улози хлеба у свеобухватном културном наслеђу.

Уз фотографски материјал из фундуса Етнографског музеја у Београду, значењски облици обе стране хлеба приближиће се публици и помоћу видео инсерта из документарних етнографских филмова.

  • Предавач: Мирослава Симоновић

Марија Мага Магазиновић (1882-1968) живела је изузетно динамично, у непрекидном кретању, истраживању, учењу, у жудњи за већим достојанством жене и упорној борби за њену еманципацију. Ова уметница, жена европског образовања и ширине, енергичног и авангардног духа, феминисткиња и левичарка, била је сведок, посматрач, али и учесник друштвених збивања на прелому векова.

После усавршавања балета и глуме у Немачкој, код најпознатијих уметника и теоретичара тог времена, вратила се у Србију и основала уметничку школу за ритмику и пластику. У свом плесном изразу она је антиципирала народну традицију и савремени покрет и тако створила нов уметнички свет.

Била је прва жена новинар у тек основаној „Политици”, у којој је писала је текстове о ритмици и пластици као облицима телесног и духовног васпитања омладине, а посебно женске младежи.

Пуних четрдесет година Мага Магазиновић је била и професор филозофије, немачког и српског језика у Првој женског гимназији. Мага Магазиновић је почетком 20. века припадала интелектуалним и уметничким круговима Београда који су радили на развоју новог, европског, духовног и креативног пута Србије, чиме је многоструко задужила српску културу.

  • Предавач: Катарина Митровић, ист. уметности

Београд је током 19. века претрпео корените промене постајући од престонице београдског пашалука престоница нове српске државе. Његов развој и свеобухватна културна трансформација која је подразумевала промене у свим областима живота, урбанистичком развоју и архитектури, свакодневном животу, јавној и приватној сфери, условила је сложен однос према затеченој култури. Остаци тог „старог света“ су били на различите начине тематизовани и репрезентовани током 19. века, показујући да је однос према траговима „туђе“ културе био један од кључних одредница у изградњи заједничког идентитета.

andric003На позив и у организацији Матице српске у Подгорици, 17. марта 2012. отворена је изложба Музеја града Београда „Иво Андрић, писац и/или дипломата“. Гостовање изложбе о Андрићу представља само почетак сарадње Матице српске у Подгорици са институцијама културе у Србији.

На отварању су говорили председник Друштва чланова Матице у Црној Гори др Драго Перовић и амбасадор Републике Србије у Подгорици, господин Зоран Лутовац. Изложбу је отворила ауторка Татјана Корићанац, музејски саветник у Музеју града Београда.

Поставка ће бити отворена за посетиоце до 31. марта.

Књижара Матице српске
Римски трг 50/I, Подгорица
Радно време: сваког радног дана, од 10 до 19 часова

{tab=Галерија} {gallery}v_andricpodgorica{/gallery} {/tabs}

  • Предавач: Владимир Божиновић, историчар уметности

Средином 19. века Београд, као и много пута током своје дуге и славне историје, опет проживљава једну нову и неизвесну трансформацију. Овога пута дух престонице стремио је ка културним вредностима актуелним у блиским европским центрима. Град је ипак тешко могао да се ослободи своје прошлости и наједном замени вишевековни модел живота, са пажљиво гајеним вредностима европских градова. Зато је таква промена била спора и болна, али исто тако необично занимљива и сликовита.

Да би „ухватио корак“ са својим славним узорима, Београд више није могао да путнике из иностранства прима у старим турским коначиштима, од којих су нека пропала до те мере да су у њима ноћили само сељаци са стоком коју су продавали на пијаци.

Тако су некада славне, а тада ужасно запуштене и пропале ханове и каравансараје почели да замењују први хотели, који временом постају прави културни центри грађанског друштва.
На предавању ћете моћи да чујете ко је, када и зашто поручио изградњу првог београдског хотела. Такође, сазнаћете резултате најновијих истраживања на тему ко су биле архитекте тог здања, загонетке која је дуго времена представљала бреме истраживача историје архитектуре престонице.

Реконструисање мисли и разговора личности са фотографија Аце Симића, дугогодишњег новинара "Политике'' и првог аутентичног српског фоторепортера, који нам је оставио вредно фотографско наслеђе.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се