Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Ср, Че и Пе 10-17
Археолошки налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

  • Предавач: Ангелина Стојановић, историчар уметности

Предавање се односи на културни живот у Београду у време деспота Стефана Лазаревића, у периоду од 1404. до 1427. године. Углавном је ограничен на оно што би могло да се сматра животом виших слојева становништва. Деспот Стефан основао је Београд са идејом да буде нова престоница српске државе, на њеном крајњем северу. Београд је истовремено постао и важно одбрамбено упориште, али и економско и културно средиште.

Београд је у време владавине деспота Стефана доживео изузетан полет, у сваком погледу, било градитељском, духовном, културном или економском, али исто тако и брзу пропаст, непосредно после деспотове смрти. Током следећих векова, прелазио је из аустро-угарских у турске руке и обрнуто. Све то учинило је да до данашњих дана опстане врло мало материјалне културе тога времена, а још мање оне духовне, коју је најтеже и сачувати. Оно што је познато, засновано је углавном на писаним сведочанствима тога доба, као и на археолошким остацима, на чему своје претпоставке и базирају савремени истраживачи. Сем тога, може се претпоставити и да је деспот Стефан, с обзиром да је био образован човек, у блиском контакту и са Истоком и са Западом, настојао да културни живот своје престонице организује на начин на који је он био организован у другим већим балканским градовима, али и шире (Византија, Угарска).

У предавању ће бити представљен развој живота у граду и начин живота градског становништва: властелинска кућа, начини забаве и разоноде становништва (лов, музика, позориште, коњске трке, итд). Византија је утицала на духовни живот Београда, као и на уметност. И у домену примењене уметности захтеван је висок ниво квалитета. Негован је вез, радило се у металу и дрвету. Остаци одеће су оскудни, али је и она била високог квалитета. Прибор за јело био је скупоцен и разноврстан. Појављују се први предзнаци ренесансе. Укратко је представљен деспотов двор и изнете претпоставке о томе како је живот на том двору могао да изгледа. Предстaвљен је значај књига и писмености у тадашњем Београду, значај Константина Филозофа. Промењен је однос према образовању. Наведена су имена писаца и преписивача, као и најчитанијих књига.

Осликавање копија римских светиљки различитих облика са интересантним представама из римског култа и свакодневног живота.

Израда мозаика на хамеру, колаж папиром, по узору на подне римске мозаике.

Прављење необичних употребних предметa од глине - најпре свећњакa по угледу на римске, који се након сушења исликавају, а потом пеку. 

Радови полазника креативних радионица које су одржане током трајања изложбе "Богдан Богдановић - Уклети неимар" изложени у оквиру мини изложбе у Конаку кнегиње Љубице, од 15. до 19. јуна 2011.

Бављење мотивом капије који се појављује на споменицима Богдана Богдановића – сагледавање његовог третмана теме и савремено (ре)интерпретирање исте у контексту баште Конака.

Испитивање могућности даљег концептуалног и обликовног развоја споменика Богдана Богдановића. Поигравање са идејом даљег развоја пројеката и након њихове реализације, имајући на уму да је Богдановић сматрао материјализацију само тренутком у генези концепције и да је често цртао и промишљао своје споменике и након њихове изградње.

Бављење духовитим аспектом рада и приступа Богдана Богдановића.

Упознавање са делима и музејском збирком вајара Томе Росандића, стицање свести о знаменитим суграђанима чије стваралаштво данас чини део наслеђа главног града и односа према прошлости ради лакшег разумевања садашњости, као и развијање стваралаштва и креативности.

Упознавање са опусом Богдана Богдановића и продукција креативног елабората инспирисаног животом и делом архитекте.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација