Menu

Свечано отварање

Музеја Јована Цвијића

након грађевинске реконструкције и рестаурације зидног сликараства


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Ср, Че и Пе 10-17
Археолошки налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Упознавање са светом неолитске уметности и овладавање вештином израде предмета од глине.

Израда предмета од глине у аутентичном амбијенту вајарског атељеа Томе Росандића.

  • Предавач: Иван Р. Марковић, историчар уметности

Као константа у препознавању најпознатијег београдског брега, историја парадокса пратила је историјски, друштвени, уметнички али и географски развој урбаног ткива Дедиња кроз смену носиоца националних идеологија. Чинећи важан географски стратешки моменат у свакодневном животу престонице и епицентар утицаја и деловања на зонирање званичне државне политике, северна падина дедињског узвишења у новијој историји наметнула се и као географска фортификација неприступачна и забрањена погледу јавности.

Такав друштвени феномен је постао предмет изучавања новијих кретања у домаћој историографији али првенствено полазећи од већине аспеката који су непосредно утицали на опште регулисање система, од државних институција до појединца/грађанина. У том правцу делимично се изгубила веза са затеченим материјалним наслеђем који је најзапаженији у оквиру градитељског опуса здања која су грађена на подручју савременог резиденцијалног комплекса на Дедињу. Морфолошки неуједначена и базирана првенствено на личним естетским афинитетима корисника резиденцијалних здања, архитектура београдског „забрањеног града” данас чини једну од непознаница домаћој стручној али и широј културној јавности.

Предавање води кроз настанак идеје за урбанизовањем северне дедињске падине, изградње првих приватних кућа и вила па све до формирања и ширења државних здања на овом подручју.

  • Предавач: Мирослава Симоновић

Lorem Ipsum is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.

  • Предавач: Иван Р. Марковић, историчар архитектуре

Заводљивост провокације коју преносе трајно изоловани историјски моменти остају једино препознатљиви индикатори вредности затечене епохе, али и аутентичног дејства појединца у друштву. Феномен nazi kunsta у европској архитектури прагматично је нашао своје место и у архитектури Београда крајем четврте деценије 20. века. У градитељском опусу архитекте Вернера Марха, као идеолошки изолованог носиоца, али не и убеђеног промотера уметничких тенденција Трећег Рајха, у престоници Краљевине Југославије идентификована су три пројекта: Тријумфално поље на Бањици, Олимпијски комплекс у Доњем Граду и Реконструкција Горњег Града на Калемегдану.

Ангажовање архитекте Марха у Београду је иницирало бурну реакцију стручних удружења против калкулантске политике страног архитекте преиспитивајући однос појединца и система, културне политике управног апарата и медијске трансформације отворене цивилизацијске пукотине Другог светског рата. Аутентична тема која се односи на питање тумачења принципа nazi kunsta или трансфорамције индивидуалног креда намеће питање додатних расправа и, свакако, јавних дискусија које подстичу предавања.

  • Предавач: Љубица Крстић-Поповац, виши кустос Музеја града Београда

Владимир Мариновић, правник и дипломата, 1981. године је уступио Музеју града Београда уметничке предмете као израз своје љубави и оданости драгом Београду и његовим садашњим и будућим генерацијама у своје и у име своје супруге Елене. После смрти дародавца, Музеј је 1982. године преузео заоставштину, која се чува у Збирци за примењену уметност и етнологију.

Легат броји 167 веома разноврсних и вредних уметничких дела и предмета примењене уметности из периода од 17. до 20. века, као што су уметничко-стилски намештај, израђевине од порцелана, сребра, стакла, метала и керамике, пореклом из Европе, Русије, са Блиског и Далеког истока, из Африке и Јужне Америке. Посебно су вредне уметничке слике страних мајстора, Короа, Колесњикова и Ханзена, а у легату се налази и неколико икона из истог периода. Током многобројних путовања по Блиском и Далеком истоку, Африци и Јужној Америци, Владимир Мариновић је сакупио занимљиве предмете неуобичајене за наше поднебље. Ордење и медаље из легата дародавац је као добровољац у Првом светском рату и током своје дипломатске службе, добио од наших и страних влада. Владимир Мариновић је поклонио Музеју и веома богату библиотеку, која данас чини посебан фонд са више од 300 књига, оригинала и фототипских издања, капиталних дела из области књижевности и уметности, претежно на француском, немачком, италијанском, шпанском и руском језику.

ulazica200

Нова улазница Музеја града Београда /////

По цени од 200 динара могуће је обићи четири градска музеја. Уз купљену улазницу добијате проспект са мапом Београда и уцртаном трасом шетње и предложеним временом обиласка сваког музеја. Ови проспекти се могу наћи и на пунктовима Туристичке организације Београда, док се улазнице купују искључиво у неким од наших музеја: Конак кнегиње Љубице, Музеј Паје Јовановића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Иве Андрића. Карта може да се искористи седам дана након куповине.

 

  • Предавач: Зоран Николић и Мирко Радоњић, новинари

Ово је прича о почетку настанка Новог Београда – старијег него што се мисли: како је главни град Југославије начинио прве кораке ка левој обали Саве и почео насипање мочварног терена на Ушћу 1938. године, уз велике планове за „град на песку" од пола милиона становника у освит ратне катаклизме; како су Европа и модерни свет „дошли" у нашу земљу преко Старог сајмишта и Старог аеродрома; шта све чини тајну, скривану деценијама од (Ново)београђана, о чему су двојица наших предавача написали књигу.

Предавање ће бити пропраћено видео презентацијом, уз приказивање више десетина ексклузивних фотографија.

Пројекат Школски сајам културе „Тржница идеја“ има за циљ испитивање могућности дубље и редовније сарадње два сектора, школа и установа културе које својим садржајима у великој мери могу и треба да се интегришу у наставу и ваннаставне активности и заиста постану проширене учионице и активни учесници у процесу образовања деце и младих.

  • Предавач: мр Игор Борозан, историчар уметности

Слика глумице у било ком времену и било ком простору је одраз односа друштва и појединца. Случај чувене глумице Веле Нигринове, првакиње Народног позоришта у Београду на прелазу 19. и 20. века потврда је изнете тезе.

Варирање персоне са мноштвом улогом, игра између лица-идентитета и улоге-маске на позорници, обележио је јавни рад Веле Нигринове. Између глумице и националне хероине, између историјске иконе и сензуалне диве кретао се професионални живот глумице. Тако је глумица позоришном маском прикрила свој идентитет живећи животе других, који су постали њен стечени идентитет, означивши је као прву модерну диву српског друштва.

Гламурозна глумица, српска уметница, модел за црквено сликарство, жива слика која се као алегоријска персонификација Србије представљала Београђанима, постала је артифицирани мит кога је као у свакој трагедији покрио заборав.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација