Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Археолошко налазиште у Винчи


Бело брдо 17, Винча, Београд

Посетите

Музеј Паје Јовановића


Краља Милана 21/IV

Посетите

Музеј Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Музеј Бањичког логора


Павла Јуришића Штурма 33

Посетите

Збирку икона Секулић


Узун Миркова 5/I

Посетите

НОВУ ЗГРАДУ МУЗЕЈА

Архитектонско решење


Ресавска 40б

Посетите

Музеј Младеновца


Краља Александра Обреновића 69

Изложбе

Скривене поруке - слике Браце Бонифација из колекције Музеја града Београда
Испричаћу ти причу
Ћилим
  • 2. август – 15. октобар 2018.
  • Музеј Младеновца, Краља Александра Обреновића 69
  • Ћилим

Муни - уметничка инспирација сликара Паје Јовановића

Уметничку радионицу Колачек основао је 1897. у Београду Јозеф Колачек (1868 - 1927), син чешког досељеника Франтишека Колачека (1835 - 1880), који је у Београд дошао половином 19. века из Малхостовица крај Брна. Чувајући традицију занатске производње генерацијама, радионица Колачек се данас искључиво бави уметничком браваријом и то ручном израдом предмета по сопственим нацртима, али и по посебним захтевима купаца. Предавањем о уметничко-браварској радњи Колачек на посредан начин ће се указати и на традицију занатске производње на територији града Београда.

Подаци о предмету

  • Предавач историчар, Иван Келемен
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 3. септембар 2018

Посетиоци изложбе ће бити у прилици да сазнају како археолози реконструишу животне приче из прошлости на основу антрополошких анализа и гробних прилога. Представљени су обичаји приликом сахрањивања, и покушано је да се расветле могућа занимања и навике, као и друштвени положај неколицине становника. Људи чији животи су дочарани били су становници античког Задра, на чијем простору је истражено преко две хиљаде гробова из овог периода.

Издвојена су четири гроба која су дала најзанимљивији материјал за реконструкције живота покојника: „Ко је била особа сахрањена у гробу 11?“, „Један гроб, четири имена, пет прича“, „Ко је донео сифилис у Задар, Колумбо сигурно није?“ и „Дама с Реље“.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Јована Цвијића, Јелена Ћетковић 5
  • Датум 16. август - 15. октобар 2018.
  • Организација

    Музеј града Београда и Археолошки музеј из Задра

  • Импресум

    Тимка Алихоџић, кустоскиња античког одељења Археолошког музеја у Задру, ауторка изложбе; Милорад Игњатовић, координација; Продукција 64, реализација

Изложба Ћилим приређена је поводом отварања реконструисаног Музеја Младеновца. Представљен је одабир тридесет репрезентативних примерака различитих по стилу, функцији и техничким карактеристикама, израђиваних од краја XIX до седамдесетих година XX века.  

Поред ћилима, изложени су и алати за њихову израду и други предмети из ентеријера овдашњих сеоских кућа, што посетиоцима омогућава да упознају не тако давну прошлост и значајан сегмент специфичне традиционалне културе космајске области.

 

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Младеновца, Краља Александра Обреновића 69
  • Датум 2. август – 15. октобар 2018.
  • Импресум

    Магдалена Ивковић, аутор изложбе; Милутин Марковић, дизајн изложбе, техничка реализација Продукција 64

У опсежном ликовном опусу знаменитог сликара Павла Паје Јовановића (1859–1957), који је обиловао историјским, оријенталним, митолошким, религиозним и портретним композицијама, значајну целину чине представе са ликом уметникове супруге Хермине (Даубер) Јовановић Муни (1892–1972).

На више од тридесет слика, пастела и цртежа обухваћених изложбом, на којима фигурира Муни, а који се чувају у оквиру Легата Паје Јовановића у Музеју града Београда, Јовановић је своје обожавање супруге преточио у ликовни миље, стварајући од свог модела својеврстан објекат уметности, достојан дивљења. Представе Муни, као отелотворења идеалне лепоте, јављају се у Јовановићевим делима у различитим тематским оквирима, од њених представа као отмене даме из високог друштва, преко митолошких и алегоријских композиција, до акта.

Поникао на изворима европске уметности позног 19. века, Паја Јовановић је, као реномирани уметник светске репутације, неговао дух идеалистичког реализма, који се темељио на поукама стеченим током школовања на угледној Ликовној академији у Бечу. Стварајући у складу са Кантовим поимањем природне и уметничке лепоте, Јовановић је тежио високо естетизованој и улепшаној представи стварности. Лепота, која као главна тема провејава Јовановићевим портретима, врхунац достиже у визуализацији уметниковог најдражег модела, супруге Муни.

Хермина (Даубер) Јовановић, рођена у Будимпешти 1892, упознала се са времешним сликарем 1905, када је и постала његов модел. Иако најинтимнија особа у уметниковом животу, о себи је оставила оскудне податке. Познато је да се за свог 33 године старијег супруга удала у Бечу 1917. године. У складном браку, дугом четири деценије, између уметника и његове супруге развио се посебан психоестетски однос, који се може тумачити кроз визуру Пигмалионовог ефекта. Овидијева прича о Пигмалиону, уметнику који се заљубио у своје дело, аналогна је Пајиној апологији Муни, која је, са својим заносним изгледом, била уметников модел, муза и инспирација.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/IV
  • Датум 16. јун - 7. октобар 2018.
  • Импресум

    Исидора Савић, аутор изложбе; Милутин Марковић, дизајн изложбе 

Билтен

Пријавите се за новости из Музеја града Београда