Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића и Музеј Јована Цвијића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че, Пе и Су 10-17
Археолошко налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан

Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се визуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.

У оквиру обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића (1817-1899) Музеј града Београда је приредио изложбу Анастас Јовановић – Уметност и нови медији на којој ће посетиоци моћи да виде близу две стотине оригиналних радова уметника: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда.

Анастас Јовановић пионир европске фотографије, за српску визуелну културу је остварио немерљив значај. Не само да ју је обогатио својим небројеним фотографијама и литографијама, већ је и самостално створио неке од иконичних призора модерног српског националног идентитета као што су ликови кнеза Михаила, кнегиње Јулије, Вука Караџића, владике Његоша, кнеза Данила, кнегиње Персиде Карађорђевић, Клеопатре Карађорђевић, патријарха Рајачића, митрополита Петра Јовановића, Томе Вучић Перишића, Илије Гарашанина, капетан Мише Анастасијевића, Узун Мирка, Милице Стојадиновић Српкиње, Бранка Радичевића, Љубе Ненадовића, Ђуре Даничића, Димитрија Аврамовића, Јеремије Станојевића, Краљевића Марка, Хајдук Вељка и других.

Током 19. века Анастас Јовановић био је један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовали у изградњи и развоју њеног модерног имиџа. Његова свестрана и сложена уметничка делатност омогућила је трансфер савремених европских струјања и нових техничких знања у систем српске визуелне културе 19. века. Популаризација културе вршена литографским и фотографским медијем, утицала је на формирање укуса и осећаја за лепо у младој српској кнежевини и омогућила прелаз уметности из домена високе и затворене уметничке праксе, оличене у медију сликарства, у оквире масовне медијски распрострањене и доступне визуелне културе.

У четвртак, 9. новембра у 19 часова у оквиру треће концертне сезоне „Музички сводови Београда“ одржаће се концерт посвећен жртвама Другог светског рата. Концерт ће се одржати у Музеју бањичког логора, смештеног у аутентичном делу некадашњег злогласног нацистичког логора, а наступиће гудачки квартет "Аниме" и млади глумац Никола Штрбац. На програму је Шостаковичев Квартет бр. 8.

Погром који се десио у ноћи 9. новембра, која је данас позната као Кристална ноћ, била је прва назнака онога што данас називамо Холокаустом. Холокауст је иза себе оставио трајне последице и зато је дужност уметника да и данас опомињу, како се такав терор никада не би заборавио и поновио.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.
Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

  • Предавач: Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда

„Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

„Први типограф, први литограф, први фотограф“ – су епитети којима се означава суштина једне од најинтригантнијих уметничких личности српске модерне историје. Као академски образован уметник, врстан литограф и талентован фотограф Анастас Јовановић је оком свог објектива у бечком атељеу од 1846. до 1858. забележио све виђене личности доба: кнеза Михаила, кнегињу Јулију, Вука Караџића, владику Његоша, кнеза Данила, кнегињу Персиду Карађорђевић, Клеопатру Карађорђевић, патријарха Рајачића, митрополита Петра Јовановића, Тому Вучића Перишића, Илију Гарашанина, Капетан Мишу Анастасијевића, Узун Мирка, Милицу Стојадиновић Српкињу, Бранка Радичевића, Љубу Ненадовића, Ђуру Даничића, Димитрија Аврамовића, Јеремију Станојевића, Деметра Тирку, барона Сину и многе друге, након чега је њихове ликове овековечио у новом и веома цењеном медију литографије. Ова изузетна галерија портрета и аутопортрета реализованих кроз медијуме фотографије и литографије обезбедила је Анастасу Јовановићу истакнуто место у историји српске уметности 19. века и славу првог српског фотографа и литографа.

У складу с романтичарским схватањима епохе и растом и развојем националних идеја током 19. века Јовановић је извео низ литографисаних визуелних представа историјских догађаја и личности у функцији популаризације српске историје и нације међу којима су најпознатији Споменици Србски и Срби око гуслара.

Образован и васпитаван на европским изворима културе, својом уметничком делатношћу значајно је утицао на развој културе у Србији 19. века. Његова свестрана и сложена уметничка делатност омогућила је трансфер савремених европских струјања и нових техничких знања у систем српске визуелне културе 19. века без много закашњења. Анастас Јовановић је био један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су током 19. века уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовали у изградњи и развоју њеног модерног имиџа.“ (Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда)

У сарадњи са Народним музејом Панчево, Историјским музејом Србије и три приватне колекције Дом Јеврема Грујића и Музеј града Београда
представљају Вам изложбу "Од чика Паје".

Отварање изложбе
Среда, 01. новембар 2017, у 19 часова
Дом Јевреме Грујића, Светогорска 17

Изложба ће трајати до 04. марта 2018.

петак, 27 октобар 2017

Перформанс Црвени октобар

Поштовани,

Позивамо Вас да у недељу, 29. oктобра у 20 часова дођете у Музеј града Београда (Ресавска 40б) на перформанс ЦРВЕНИ ОКТОБАР и отварање треће концертне сезоне Музеја града Београда и Културног елемента „Музички сводови Београда“!


Пројекат ЦРВЕНИ ОКТОБАР замишљен је као музичко-сценски перформанс, креиран специјално поводом обележавања стогодишњице од Октобарске револуције. Главне теме овог перформанса биће промене које су уследиле после 1917. године и значење револуције у данашње доба. Питање које се намеће је: Каквe су данашње револуције? Да ли смо спремни да се изборимо са равнодушношћу и да ли нас носи вир система или вир револуције?

Учесници су млади уметници-професионалци, сарадници организације Културни елемент.

Режија и концепт: Тадија Милетић

Конаку кнегиње Љубице
Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 25. октобра, у 18 сати

Позивамо Вас на представљање трећег и четвртог тома публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, објављеним у издању Музеја рудничко-таковског краја. О публикацији и значају династије Обреновић за оснивање нововековне Србије, говориће проф. др Радош Љушић, историчар, проф. др Сузана Рајић, историчар, доцент др Игор Борозан, историчар уметности и Александар Марушић, историчар, у име издавача и уредника публикације.

 

  • 18. октобар 2017. - Мисија Републике Србије при Европској унији у Бриселу
  • Аутор изложбе: Татјана Корићанац, музејски саветник

Октобра ове године, бројне еминентне институције културе и науке, међу којима и САНУ и Задужбина Иве Андрића, обележиће значајан јубилеј, 125 година од рођења Нобеловог лауреата. Музеј града Београда, који од 1976. године брине о Легату и Спомен-музеју Иве Андрића, гостовањем изложбе у Бриселу, такође се укључује у обележавање овог важног јубилеја.

Изложба посвећена Иви Андрићу, дипломати међуратне Југославије, током неколико последњих година имала је бројна гостовања у Региону и иностранству (Травник, Сарајево, Подгорица, Ријека, УН у Женеви, Министарство културе Словачке, Национална библиотека у Лондону, Културни центар у Паризу, Хумболтов универзитет у Берлину, Национална библиотека у Атини, Централна библиотека у Мадриду, Музеј књижевности у Букурешту, сајмови књига у Минхену, Франкфурту, Лајпцигу и Солуну, Будимпешта, Темишвар, Кошице и др). За свако од наведених гостовања изложбена поставка и пратећи каталог превођени су на језик земље домаћина.

Изложба представља нашег истакнутог нобеловца у светлу писца и дипломате, који је захваљујући интензивној дипломатској каријери боравио у многим европским градовима као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом и Краљевине Југославије. Од Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, преко Женеве до Берлина, Андрић је у сваком од градова проналазио инспирацију за своја дела. На двадесет изложбених паноа представљени су Андрићев стваралачки рад, панораме градова у којима је био, фотографије приватног живота, докумената и личних предмета.

  • Четвртак, 12. октобар 2017. у 12 часова
  • Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници
  • аутор Татјана Корићанац, музејског саветник

Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ и пратећи каталог поред представљања Цвијићеве богате биографије покушавају да осветле и његову плодну просветну, научну и друштвену делатност у Београду од краја XIX века до 1927. године. То је пре свега, између научних екскурзија и истраживачких путовања, делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, новоустановљеног Београдског универзитета и Српске краљевске академије.

Цвијић је био један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета, ректор Универзитета у два мандата и председник Српске краљевске академије, оснивач Српског географског друштва, првог такве врсте на Балкану, и покретач Гласника Српског географског друштва. Сав тај његов рад на просветном и културном уздизању Београда, рад на планском развоју високог школства и образовању младих генерација, за време у којем је радио значио је велики допринос утемељењу научног, културног и уметничког живота Београда након Балканских и Првог светског рата.

Највећи део изложбене поставке чини оригинални музејски материјал из Легата Јована Цвијића, његови лични предмети, намештај и уметничка дела из куће у којој је живео, преписка, документа, фотографије, географске карте.

Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Музеј града Београда заједнички су 2015. године обележили јубилеј – 150 година од рођења академика Јована Цвијића.

  • Предавач: др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића

„Андрићева љубав према Београду била је, по свему судећи, љубав на први поглед. И љубав за цео живот. Првих дана месеца октобра 1919. године Андрић се обрео у граду који ће постати сигурно упориште његових зрелих година, место где ће реализовати своју уметничку личност, изградити чврсте социјалне везе и формулисати и утврдити своју паралелну, дипломатску каријеру. Колико год по Европи странствовао, бродећи од једне до друге престонице, Андрића је Београду вукла искрена и пуна приврженост и нада коју је гајио још од младих дана и свих ратних година: тај град у његовим очима симболизовао је магично средиште интегративне, националне идеје која је водила целу његову генерацију, једнако као и интелектуално упориште југословенске духовности која је, преселивши се из других јужнословенаских културних енклава, обогатила српски културни простор.

Београд је и место у којем је писац премијерно објавио своја најбоља дела: у Српској књижевној задрузи између два рата објавио је прве три књиге приповедака, за време Другог рата, пркосећи околностима и мучном животу, написао своја три велика романа. На дипломатској лествици, уживајући подршку надређених и улажући своја знања, способности, одмереност, углађеност и уздржаност лишену крајности у понашању, стигао је до безмало највише тачке – место опуномоћеног посланика Краљевине Југославије у Немачкој. У међуратном Београду, Андрић је прихваћен као респектабилна интелектуална фигура, као изузетан писац пред којим је блистава каријера, као личност на коју је млада држава могла да се ослони.“ (др Жанета Ђукић Перишић)

Добро дошли !

Subscribe to this RSS feed

Пријави се