Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Ср, Че и Пе 10-17
Археолошки налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

На овогодишњој Нушићијади од 25. до 27. августа у холу Дома културе Ивањица, Музеј града Београда представиће изложбу карикатура Бранислава Нушића. Аутор изложбе је Татјана Корићанац.

Легат Бранислава Нушића садржи збирку уметничких цртежа-карикатура, рукописе, преписку, фотографије, књиге и часописе, личне предмете, признања и одликовања.
Особеност Нушићеве заоставштине чине његови портрети и карикатуре, који су се првобитно налазили изложени у пишчевој радној соби. Настали су углавном око 1924. године, у години у којој је цео Београд свечано обележавао 60 година плодног Нушићевог стваралаштва. Аутори уметничких радова су познати југословенски сликари, вајари и графичари, велика имена међуратне ликовне уметности, као што су Урош Предић, Богослав Коњевод, Владимир Филаковац, Владимир Жедрински, Миленко Шербан, Пјер Крижанић, Живојин Лукић, Марко Мурат, Коста Тодоров, Роман Петровић, Марко Брежанин и многи други.

Једна деценија рада у легату Јована Цвијића на месту некада званом Митрополитова башта, дала је нову димензију моме животу. Оаза у центру града, са ниским кућама где су баште пуне ружа и цвркута славуја, била је инспиративна за сваку врсту креативности. Таква атмосфера владала је и у дворишту нашег великог научника, географа Јована Цвијића. Усред дворишта налазио се јапански багрем који је био као кућа за птице, голубове, грлице,врапце и славује, а понекад слети и кос.

Заволела сам моју скромну стазу која ме је довела у овај кутак тишине и мира, у коме се размишља и ради другачије. Увече, изнад дворишта, сам небески свод изгледао је чаробно. Био је препун звезда ,густо начичкан као поље жутих маслачака.Тај звездани свод уливао ми је неко страхопоштовање. Бљештав, а тајанствен, види се, а далеко је. Мами нас дух, душа нам трепери, а очи понекад засузе. Сва та лепота је близу, у нама, али нас раздваја непремостив бескрај. Та импресија звезданог неба давала је снагу мојој руци да га спусти међу нас.

Душанка Стајкић рођена је 1950. године у Темерину. Завршила је студије Руског језика и књижевности у Београду и већи део свог радног века провела је у Музеју града Београда. Сликарством се бави још од детињства, када јој је на часовима ликовне културе у ОШ „Његош“ у Пожаревцву, часове држао професор Војислав Недељковић, академски графичар. Опчињена галеријом Милене Павловић Барили у Пожаревцу, Душанка је дане проводила гледајући слике и упијајући необичне колористичке и фантастичне призоре наше славне сликарке.

Поводом затварања изложбе Београдско сајмиште – повратак у будућност у уторак, 20. јуна у 18 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан перформанс "Штуке су долетеле у зору...".

Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, променио је своју намену оног јутра када су, без објаве рата, силе Трећег рајха напале Краљевину Југославију. Штуке су долетеле у зору, а ваздушне снаге нацистичке Немачке бомбардовале су Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Од тог јутра Сајмиште, замишљено као место сусрета, комуникације и извор информација, постало је логор и место смрти. Са жељом да подсети на овај тренутак краја, да се он никада не заборави и не понови, Културни елемент је, у сарадњи са Музејом града Београда и Архитектонским факултетом у Београду, осмислио посебан програм за затварање изложбе „Београдско сајмиште - повратак у будућност“. Кроз перформанс који је спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом, Културни елемент је желео да прикаже велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Жене су сувише често заборављане, превиђане и маргинализоване у званичној историографији Аустрије – што је чињеница која даје још више значаја настојању ове изложбе да истражи протеклих 200 година у светлу биографија значајних Аустријанки - жена чији су таленти, снага воље и упорна храброст обогатили и обликовали њихову земљу. Њихови животи и њихов рад, који су заслужни за макар половину интелектуалног идентитета Аустрије, овде ће бити препознати у форми проминентних примера – са пуном свешћу о неизбежним пропустима, од којих су неки неприхватљиви, које таква форма портретисања подразумева.

Ова изложба бави се животним причама аристократкиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу. На тај начин формира се лук који почиње у 19. веку и долази до данашњих дана. Читавим путем евидентна је универзална тема борбе жена за еманципацију, са свим победама и поразима који су уз њу ишли. Од чежње за слободом у времену бидермајера до нашег 21. века много тога је постигнуто. Али се такође јасно види да истинска једнакост тек треба да се постигне и да заиста много тога тек треба да буде урађено на том пољу.

Изложба се састоји од 11 панела са фотографијама и текстовима на српском језику који прате животне приче аристрокаткиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу.

Свечано отварање изложбе Калиопе Аустрија. Жене у друштву, култури и науци коју Музеј града Београда организује у сарадњи са Аустријским културним форумом из Београда одржаће се у четвртак 8. јуна у 19 часова у галерији Карст у Музеју Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5.

Жене су сувише често заборављане, превиђане и маргинализоване у званичној историографији Аустрије – што је чињеница која даје још више значаја настојању ове изложбе да истражи протеклих 200 година у светлу биографија значајних Аустријанки - жена чији су таленти, снага воље и упорна храброст обогатили и обликовали њихову земљу. Њихови животи и њихов рад, који су заслужни за макар половину интелектуалног идентитета Аустрије, овде ће бити препознати у форми проминентних примера – са пуном свешћу о неизбежним пропустима, од којих су неки неприхватљиви, које таква форма портретисања подразумева.

Ова изложба бави се животним причама аристократкиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу. На тај начин формира се лук који почиње у 19. веку и долази до данашњих дана. Читавим путем евидентна је универзална тема борбе жена за еманципацију, са свим победама и поразима који су уз њу ишли. Од чежње за слободом у времену бидермајера до нашег 21. века много тога је постигнуто. Али се такође јасно види да истинска једнакост тек треба да се постигне и да заиста много тога тек треба да буде урађено на том пољу.

Изложба се састоји од 11 панела са фотографијама и текстовима на српском језику који прате животне приче аристрокаткиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу.

Основна идеја изложбе, праве "амбасадорке Италије" у свету која је настала 1989. у Мантови, јесте да оживи један део ренесансног блага који више не постоји и сада се може само замишљати кроз фигуративни материјал. Скупоцене тканине ренесансе и барока, раскошна одећа за свечаности на италијанским дворовима и декоративни елементи који су креирани за такве прилике више се не могу видети, осим малобројних оштећених комада који се чувају у неким музејима.

На овој изложби биће представљено 30 свечаних костима реконструисаних захваљујући проучавању ренесансних слика. Ови костими биће изложени на постољима а поред њих налазиће се фотографије ренесансних слика које су послужиле као инспирација. Изложени комади одеће, плод дугогодишњих истраживања и рада на материјалима и техникама, јединствени су по лепоти и скупоцености, права су ремек-дела италијанских кројачких и занатских кућа и сведоче о нивоу квалитета који могу да достигну једино италијански произвођачи и занатлије.

Изложбу ће употпунити "Владарева гозба", сцена која дочарава салу ренесансне палате декорисане као за дочек гостију на гозби. Импозантна тканина као зидна декорација, трпеза на којој су постављени керамика и украсни предмети и полица са декоративним тањирима главни су елементи овог дела изложбе, која омогућује посетиоцу да се приближи другом важном аспекту италијанске културе у прошлости - еногастрономији.

  • Предавач: проф. др Зоран Ђукановић, Архитектонски факултет у Београду

У оквиру Трибине љубитеља историје Београда, у Конаку кнегиње Љубице, у понедељак, 05 јуна 2017. године, у 18 часова, проф. др Зоран Ђукановић са Департмана за урбанизам Архитектонског факултета Универзитета у Београду одржаће предавање на тему „Београдско сајмиште – повратак у будућност“, на коме ће бити речи о реализацији истоимене изложбе, коју сви заинтересовани могу погледати у Конаку кнегиње Љубице до 20. јуна 2017. године.

Изложба “Београдско сајмиште – повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у коме су поред мастер студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узели учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.

Циљ изложбе је да се, коришћењем како традиционалних тако и најсавременијих мултимедијалних техника презентације, најширој јавности скрене пажња на карактеристике, значај и вредност како архитектуре Београдског сајмишта, тако и међународних и националних сајамских изложби које су, у оквиру овог простора, биле реализоване у периоду од отварања 1937. године, па до нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, односно до почетка Другог светског рата, када је намена овог простора из корена промењена у злогласни концентрацони логор.

Изложба „Београдско сајмиште – повратак у будућност“ представља завршну фазу истоименог пројекта организованог у сарадњи Музеја града Београда и Архитектонског факултета у Београду, а подржаног од стране УПГ Ноћ музеја. Изложбу су, под вођством својих професора и кустоса Музеја града Београда, урадили студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду. Аутори концепта изложбе су проф. др Зоран Ђукановић и асистент МА Предраг Јовановић са Департмана за урбанизам Архитектонског факултета у Београду и МА Ангелина Банковић, кустос Музеја града Београда.

Изложени материјал је настао као резултат опширних истраживања доступне оригиналне грађе (цртежа, планова, фотографија, филмских записа, новинских чланака, сведочења и сл.) из збирки Музеја града Београда, Историјског архива Београда, Југословенске кинотеке, Етнографског музеја, Музеја аутомобила, Музеја ваздухопловства, као и из приватних збирки и колекција, посебно колекције Милоша Јуришића који је уступуо велики број фотографија коришћених на изложби.

Добро дошли !

У уторак 6. јуна у 18 часова у Музеју Јована Цвијића, у галерији КАРСТ, Јелене Ћетковић 5, одржаће се промоција књиге

"Из бележница Јована Цвијића – прикази и тумачења"

коју је у сарадњи са Музејeм града Београда и Српском академијом наука и уметности припремио Географски институт "Јован Цвијић" САНУ.

“Сачуване су 42 бележнице Јована Цвијића, вођене као својеврсни „бродски дневник“ током његових истраживачких путовања. Цртежи, коментари, белешке на српском, енглеском, француском и немачком језику, настали in situ широм Балканског полуострва и европских предела, представљају још неистражену грађу, драгоцену за реконструисање Цвијићевог рада и методологије откривања научних доказа на терену. Од оних које су датиране, најранија бележница је из 1898, а последња из 1925. године.

Рашчитавањем и анализом недатираних бележница врло је могуће да би се дошло и до других датација и рекогносцирања места на којима су бележнице настале.”

Татјана Корићанац

У суботу, 27. маја, са почетком у 18 часова, у породичној кући једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Злоковића (1898-1965), споменику културе и првој згради модерне архитектуре у Србији, одржаће се свечаност потписивања Протокола о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић у циљу формирања легата архитекте Милана Злоковића, професора Архитектонског факултета.

На свечаности, присутнима ће се обратити управник Фондације Милан Злоковић др Ђорђе Мојовић, затим ће излагање о значају личности и дела Милана Злоковића у српској архитектури имати проф. др Љиљана Благојевић, док ће о професору Злоковићу говорити проф. Спасоје Крунић, архитекта и Злоковићев студент. Сарадњу Музеја града Београда са Фондацијом Милан Злоковић у циљу формирања легата Милана Злоковића представиће директор Музеја града Београда Татјана Корићанац, након чега ће бити потписан Протокол о сарадњи између Музеја града Београда и Фондације Милан Злоковић. Завршно обраћање имаће председник У.О. Фондације и ћерка Милана Злоковића проф. др Милица Мојовић.

Фондација Милан Злоковић и Музеј града Београда заједнички ће се ангажовати на обради заоставштине и велике архивске грађе архитекте и професора Архитектонског факултета у Београду Милана Злоковића, коју чине цртежи изведених објеката и конкурсних радова, рукописи и друга документа научно-истраживачког рада, велике колекције фотографија везаних за Злоковићева архитектонска дела, приватни живот и дружење са културном елитом његовог доба, стручна библиотека која садржи ретке и старе књиге из области ликовних уметности, архитектуре, теорије пропорција и математике. Ова документа биће пописана и дигитализована, а потом пренета Музеју града Београда као Легат Милана Злоковића.

Архитекта Милан Злоковић (1898, Трст – 1965, Београд)
Милан Злоковић рођен је у Трсту у српској поморској породици пореклом из Боке Которске. Немачку основну школу и Realschule завршава у Трсту, а 1915. отпочиње студије у Грацу. После рата емигрира у Београд, уписује се на Технички факултет и 1921. године дипломира на Одсеку за архитектуру. Добија стипендију и наставља студије у Паризу, на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts, 1922-23. године. По повратку у Београд изабран је за асистента на Одсеку за архитектуру на Техничком факултету. Цео свој радни век провео је на Архитектонском факултету, као доцент, а затим као професор, непрекидно до смрти.

Заједно са архитектама Браниславом Којићем, Душаном Бабићем и Јаном Дубовијем, 1928. оснива Групу архитеката модерног правца у Београду, која је значајно допринела успостављању дискурса модерне архитектуре у Србији.

Милан Злоковић је израдио укупно око 170 пројеката и освојио око 60 награда и откупа на архитектонским конкурсима, највећим делом у периоду између два светска рата. У том периоду има и 40 изведених зграда – приватних кућа и вила, пословних и јавних зграда.

Од најзначајнијих изведених објеката издвајају се сопствена кућа на Неимару (1927), као прва модерна зграда у Србији и Универзитетска дечја клиника у Београду (1933), сматрана за најзначајнији објекат зреле модерне у Србији.

Добитник је Седмојулске награде Републике Србије за животно дело 1963. године.

Изложба Београдско сајмиште – повратак у будућност представља завршну фазу истоименог пројекта организованог у сарадњи Музеја града Београда и Архитектонског факултета у Београду, а подржаног од стране УПГ Ноћ музеја. Изложбу су, под вођством својих профеора и кустоса Музеја града Београда, урадили студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду.

Најзначајнији допринос пројекта, који је приказан на изложби, представљају радови студената: макета сајмишта у размери 1:100 урађена у складу са реконструкцијом Сајмишта предвиђеном Детаљним урбанистичким планом Београда из 1992. године, виртуелна шетња кроз Сајмиште, и 3Д модели и цртежи сајамских павиљона. Кроз овај сегмент изложбе, посетиоци ће моћи да се упознају са историјатом настанка Сајмишта и његовим будућим изгледом, али и да доживе његову атмосферу и архитектуру. Другим делом изложбе, третиран је период од 1937. до 1941. године. Настанак и рад првог Београдског сајмишта прказани су кроз седам репрезентативних догађаја који најбоље илуструју дешавања на Сајмишту, али и значај Сајмишта за Београд и његове грађане.

Посетиоци изложбе моћи ће да виде како су изгледали пролећни и јесењи међународни сајмови који су одржавани редовно сваке године, ко су били њихови учесници, шта је излагано и какви су све пратећи програми организовани. Приказане су затим спортске активности, с обзиром да је на Сајму радио први затворени тениски терен у Београду и да су одржавани веома посећени турнири у боксу, на којима су гостовали и боксери из иностранства. Међу најпосећеније и најпопуларније догађаје на Сајмишту свакако су спадали салони аутомобила, који су одржавани три године за редом и на којима су се представљали сви најзначајни произвођачи аутомобила из Европе и Сједнињених Америчких Држава. Била је ту и велика Међународна ваздухопловна изложба, на којој су Београђани могли да се упознају са историјом и развојем ваздухопловстава, да седну у авионе и испорбавају команде, да пробају лет авионом или скок падобраном са куле високе 70 метара која је подигнута специјално за потребе ове изложбе.

На изложби ће публика моћи да види и како је изгледала Прва земаљска занатлијска изложба на којој су представљени практично сви занати, од дрворезбара, преко златара, посластичара, до аутомеханичара и произвођача кућне хемије. Ту је Прва земаљска ловачка изложба, која је заправо била поново изложени национали павиљон са међународне изложбе у Берлину, на којој су се могли видети улови чланова краљевске породице и награђени ловачки трофеји. Веома посећен догађај на Сајмишту био је Фестивал народне игре и песме, на коме су се представљаљи извођачи из свих крајева Краљевине Југославије и за који је београдска публика сваке вечери куповала све расположиве улазнице.

Захваљујући љубазности Југословнске кинотеке посетиоци ће бити у прилици да виде и филмове о изградњи и отварању Сајмишта.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се