Menu

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Паве и Милана Секулића
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че 10-18
Археолошки локалитет Винча
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Велико нам је задовољство да Вас позовемо на промоцију I и II тома стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије“ у организацији Музеја рудничко – таковског краја.

На промоцији ће говорити:

Данијела Ванушић, МА, кустос Музеја град Београда
Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја
др Милош Тимотијевић, виши кустос Народног музеја, Чачак
др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду

Четвртак 26. март у 19 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Улаз слободан

Од понедељка 9. марта у бечкој Палати Порција, гостује изложба "Белешке бурних односа: Аустријско – српски односи 1836-1914". Изложба је резултат сарадње Аустријског културног форума из Београда, Института за савремену историју и Музеја града Београда и биће представљена као део манифестације "Година културе Аустрија-Србија".

Изложба ће бити отворена до 27. марта 2015. у периоду.

Радно време од 10 до 15 часова.

Бесплатан улаз за даме на Дан жена у недељу 8. марта 2015. у музеје:

Конак кнегиње Љубице

Музеј Иве Андрића

Музеј Паје Јовановића

Збирка икона Секулић

Завичајни музеј Земуна

Радно време од 10 до 14 часова.

За више информација погледајте страницу сталне поставке.

Гостујући тематски програм ЛИБАДЕ И КРИНОЛИНЕ – БЕОГРАЂАНКЕ У ПРОШЛОСТИ 1830-1914. чији је аутор историчарка уметности и књижевница Тамара Огњевић, релизује се у сарадњи Музеја града Београда и Артис центра из Београда.

Замишљен као серијал прича из културне историје, које повезују нематеријално, примењено и ликовно наслеђe са епизодама из живота конкретних личности, овај програм има за циљ да осветли жене српске престонице у једном транзитном, бурном и надасве занимљивом времену.

Сазнајте више о женама из 19. века: како су живеле, шта их је интересовало, које су обавезе имале, како су стицале одређена права, како су се облачиле и неговале, где су набављале кућне потрепштине, шта су и како кувале, где су стицале образовање, како су се удавале и рађале децу, те читав низ других детаља из такозване историје приватног живота.

Програм се одвија недељом у 11 часова у простору Конака кнегиње Љубице.

Због ограниченог броја места пријављивање је обавезно.

Све информације на www.artiscenter.com

Од 1. марта 2015. па надаље, све музеје у саставу Музеја града Београда можете бесплатно посетити сваке последње суботе у месецу.

Сазнајте више о музејима у саставу Музеја града Београда.

  • Предавач: доц. др Марија Љуштина, Филозофски факултет у Београду

За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.

О простору у ком је стваран тај керамички материјал, где се становало и обављале друге активности, зна се неупоредиво мање. Сагледавајући бронзано доба у целини, од половине III миленијума пре нове ере до првих векова I миленијума пре нове ере, територија Београда дала је целовитију слику о погребној пракси. Насеља која су "хранила" та гробља знатно су слабије истражена. Изузетак од тог правила представљају вишеслојна насеља типа тел, која су у развијеној фази бронзаног доба поново постала атрактивна за насељавање. Ова насеља на лесним терасама на обали Дунава била су важни пунктови у циркулацији људи и добара. Она су формирана у време када у егејском свету на југу Балканског полуострва процват доживљавају "цивилизације палата". Подаци којима данас располажемо указују да је раскош критско-микенских палата у области "београдских става" замењена насељима по мери обичног човека, чије су активности биле директно везане за велику реку.

Музеји у саставу Музеја града Београда због Дана државности неће радити у недељу 15. и понедељак 16. фебруара 2015. године.

Посетите нас од уторка 17. фебруара у следећим објектима:

Конак кнегиње Љубице

Музеј Иве Андрића

Музеј Јована Цвијића 

Збирка икона Секулић

Музеј Паје Јовановића

Завичајни музеј Земуна

Музеј бањичког логора

 

  • Предавач: Милош Спасић, кустос Збирке за праисторију, Музеј града Београда

Историја продукције простора, становања и архитектуре предсатавља миленијумски наратив, који се често поетично описује као ход од пећине до палате. Тај процес ипак није линеаран. Постоје заједнице, које никада нису живеле у пећинама; постоје и оне које су некада живеле у пећинама, а затим почеле да граде куће; има и оних које никада нису градиле палате. Тако се продукција простора у многоме разликује од места до места, од културе до културе, од времена до времена... С тим у вези, нити је пећина полазиште, нити је палата коначно исходиште. Тумачења о разлозима за почетак организовања заједничког живота су разноврсна, а као основни поводи истичу се потреба за сколиништем, потреба за обезбеђивањем физичке и симболичке репродукције, неопходан корак у процесу симболичког припитомљавања дивљине...

Развијени неолит централног Балкана од 5200. до 4600. године пре н.е. обележен је развојем Винчанске културе Међу бројним заједницама винчанске културе постоје сличности у начину организована насеља, економији и материјалној култури, али и знатне разлике, које не дозвољавају уопштене генерализације. Неке винчанске заједнице су живеле у брдским пределима, неке у долинама река, а неке и у пећинама. Поједине винчанске заједнице су градиле двоспратне надземне куће, док су поједине живеле у земуницама. Неке су градиле насеља са више од 200 кућа, а постојала су и насеља са не више од две-три куће. Такође, постојао је и елаборирани однос између суседних насеља у микрорегији, однос којим су први пут у историји јасно дефинисане просторне и социјалне релације између центра и периферије. Разматрајући неколико примера организовања винчанских насеља биће показано, који су то фактори утицали на диверсификацију продукције простора у позном неолиту.

Радно време Музеја у саставу Музеја града Београда током празника:

Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Завичајни музеј Земуна и Музеј Јована Цвијића:

  • Среда 31. децембар 10-12ч
  • Уторак 6. јануар 10-14ч
  • Четвртак 1. јануар и среда 7. јануар су нерадни дани.

Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић и Музеј бањичког логора:

  • Четвртак 1. јануар, субота 3. и недеља 4. јануар су нерадни дани

Осталим данима музеји у саставу раде по уобичајеном радном времену.


 Након кратке зимске паузе, монодрама На кафи код кнегиње Љубице биће одржанa у петак 16. јануара 2015. године.

Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.

Љубица Цуца Сокић припадала је самом језгру београдског ликовног круга, учила је сликарство на београдској Уметничкој школи,  код Бете Вукановић и Љубе Ивановића, а академске студије похађала код Ивана Радовића. У Паризу је боравила од 1936. до 1939, а први пут је излагала 1937. у Галерие де Парис са групом југословенских уметника. Прву самосталну изложбу слика, графика и цртежа имала је две године касније у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић". Један је од оснивача групе Десеторица (1940) са којом исте године излаже у Београду и Загребу, а радила је као професор на Академији (Факултет) за ликовне уметности у Београду. За дописног члана САНУ изабрана је 1968, а редовног 1978. године. Излагала је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и добитница је бројних награда.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација