Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића и Музеј Јована Цвијића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че, Пе и Су 10-17
Археолошко налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

среда, 20 септембар 2017

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2017.

„Наслеђе и природа: лепеза могућности“
15.09 – 03.10.2017.

Током трајања манифестације „Дани европске баштине“, бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда биће у четвртак, 21.09.2017. године.


Радно време музеја у саставу Музеја града Београда:

КOНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
Кнеза Симе Марковића 8
Радно време: Уто, Сре, Пет, 10-17, Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ВИНЧА
Бело брдо 17, Винча
Уто, Сре, Пет 10-16, Чет 12-18, Суб и Нед 10-18 ч.

МУЗЕЈ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
Краља Милана 21 / IV
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ
Узун Миркова 5 / I
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ БАЊИЧКОГ ЛОГОРА
Павла Јуришића Штрума 33
Чет, Пет и Суб 10-17 ч.

СПОМЕН-МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА
Андрићев венац 8
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Јелене Ћетковић 5
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.


У оквиру обележавања Дана европске баштине, у сарадњи Географског института „Јован Цвијић” САНУ и Музеја града Београда, у Музеју Јована Цвијића, у Галерији „Карст“, биће одржана следећа предавања:

Четвртак, 21.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Ђердап и Фрушка Гора

Учесници:
др Ана Милановић Пешић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Марко В. Милошевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Јелена Ћалић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Марина Бунарџић, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник

Улаз на предавање је слободан.

Четвртак, 28.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Тара, Копаоник и Шар-планина

Учесници:
др Милан Радовановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Драгана Миљановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мср Александра Спалевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник
проф. др Лидија Амиџић, Факултет за екологију и заштиту животне средине Универзитета „Унион - Никола Тесла“
Гордана Гаврић, Завод за заштиту споменика културе Краљево
др Небојша Гаџић, Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини

Улаз на предавање је слободан.


ЗГРАДА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА У РЕСАВСКОЈ 40б
Изложба „Чувар тајни и чудеса – сликарство Томислава Божовића”
13.09 - 27.09.2017. године.
Радно време током трајања изложбе: сваког дана од 11-19 часова, осим понедељка. Слободан улаз.


ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЕДУКАТИВНИХ ПРОГРАМА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА
У оквиру манифестације „Дечја пијаца“, која се реализује у организацији ЈКП Градске пијаце Београд и градских општина, Музеј града Београда представиће се 16. септембра на Омладинском тргу пијаце Земун и 30. септембра на Каленић пијаци, презентовањем музеја у саставу, дељењем промотивних лифлета Дечјег клуба и извођењем сегмената радионица „Кључеви писма“, „Глагољење“, „Чаролија пиротског ћилима“ и „Оштро око веште руке“, прилагођених манифестацији. Деца ће имати прилику да пишу старим писмима – хијероглифима и глагољицом, да боје шаре са пиротских ћилима и да слажу слагалице – фотографије старог Београда.


ПРЕПОРУКА РЕДОВНОГ ПРОГРАМА У КОНАКУ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Термини извођења: петак, 29.09. у 17 ч. и субота, 30.09. у 11 ч.

Улазнице, по цени од 400 динара, могу се купити у Конаку кнегиње Љубице или у Туристичком информативном центру у Кнез Михаиловој 5. Број места ограничен је на 35 по термину. Монодрама траје 60 минута.

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“, први музејски театар код нас, промовисана је септембра 2009. године у склопу „Дана европске баштине“, у Конаку кнегиње Љубице, у организацији Туристичке организације Београда и Музеја града Београда. Монодрама је већ осам година редовни програм Музеја града Београда који се успешно изводи у аутентичном амбијенту Конака кнегиње Љубице.

Кроз животну исповест кнегиње Љубице Обреновић, посетиоци Конака кнегиње Љубице у прилици су да на упечатљив начин упознају прву владарку обновљене Србије, чују чињенице о најзначајнијим догађајима из времена кнеза Милоша Обреновића, сазнају детаље о односу кнеза Милоша и кнегиње Љубице и бројне занимљивости из њиховог приватног живота. Монодраму „На кафи код кнегиње Љубице“ изводи Наташа Поповска, виши кустос Музеја града Београда, аутор текста и сценарија. Монодрама се изводи на српском и енглеском језику.

среда, 20 септембар 2017

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2017.

„Наслеђе и природа: лепеза могућности“
15.09 – 03.10.2017.

Током трајања манифестације „Дани европске баштине“, бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда биће у четвртак, 21.09.2017. године.

Радно време музеја у саставу Музеја града Београда:

КOНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
Кнеза Симе Марковића 8
Радно време: Уто, Сре, Пет, 10-17, Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ВИНЧА
Бело брдо 17, Винча
Уто, Сре, Пет 10-16, Чет 12-18, Суб и Нед 10-18 ч.

МУЗЕЈ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
Краља Милана 21 / IV
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ
Узун Миркова 5 / I
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ БАЊИЧКОГ ЛОГОРА
Павла Јуришића Штрума 33
Чет, Пет и Суб 10-17 ч.

СПОМЕН-МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА
Андрићев венац 8
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Јелене Ћетковић 5
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.

У оквиру обележавања Дана европске баштине, у сарадњи Географског института „Јован Цвијић” САНУ и Музеја града Београда, у Музеју Јована Цвијића, у Галерији „Карст“, биће одржана следећа предавања:

Четвртак, 21.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Ђердап и Фрушка Гора

Учесници:
др Ана Милановић Пешић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Марко В. Милошевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Јелена Ћалић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Марина Бунарџић, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник

Улаз на предавање је слободан.

Четвртак, 28.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Тара, Копаоник и Шар-планина

Учесници:
др Милан Радовановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Драгана Миљановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мср Александра Спалевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник
проф. др Лидија Амиџић, Факултет за екологију и заштиту животне средине Универзитета „Унион - Никола Тесла“
Гордана Гаврић, Завод за заштиту споменика културе Краљево
др Небојша Гаџић, Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини

Улаз на предавање је слободан.

ЗГРАДА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА У РЕСАВСКОЈ 40б
Изложба „Чувар тајни и чудеса – сликарство Томислава Божовића”
13.09 - 27.09.2017. године.
Радно време током трајања изложбе: сваког дана од 11-19 часова, осим понедељка. Слободан улаз.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЕДУКАТИВНИХ ПРОГРАМА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА
У оквиру манифестације „Дечја пијаца“, која се реализује у организацији ЈКП Градске пијаце Београд и градских општина, Музеј града Београда представиће се 16. септембра на Омладинском тргу пијаце Земун и 30. септембра на Каленић пијаци, презентовањем музеја у саставу, дељењем промотивних лифлета Дечјег клуба и извођењем сегмената радионица „Кључеви писма“, „Глагољење“, „Чаролија пиротског ћилима“ и „Оштро око веште руке“, прилагођених манифестацији. Деца ће имати прилику да пишу старим писмима – хијероглифима и глагољицом, да боје шаре са пиротских ћилима и да слажу слагалице – фотографије старог Београда.

ПРЕПОРУКА РЕДОВНОГ ПРОГРАМА У КОНАКУ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Термини извођења: петак, 29.09. у 17 ч. и субота, 30.09. у 11 ч.

Улазнице, по цени од 400 динара, могу се купити у Конаку кнегиње Љубице или у Туристичком информативном центру у Кнез Михаиловој 5. Број места ограничен је на 35 по термину. Монодрама траје 60 минута.

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“, први музејски театар код нас, промовисана је септембра 2009. године у склопу „Дана европске баштине“, у Конаку кнегиње Љубице, у организацији Туристичке организације Београда и Музеја града Београда. Монодрама је већ осам година редовни програм Музеја града Београда који се успешно изводи у аутентичном амбијенту Конака кнегиње Љубице.

Кроз животну исповест кнегиње Љубице Обреновић, посетиоци Конака кнегиње Љубице у прилици су да на упечатљив начин упознају прву владарку обновљене Србије, чују чињенице о најзначајнијим догађајима из времена кнеза Милоша Обреновића, сазнају детаље о односу кнеза Милоша и кнегиње Љубице и бројне занимљивости из њиховог приватног живота. Монодраму „На кафи код кнегиње Љубице“ изводи Наташа Поповска, виши кустос Музеја града Београда, аутор текста и сценарија. Монодрама се изводи на српском и енглеском језику.

Доследан својој необичној фигуралној поетици и визуелном језику фантастичног света, сликар Томислав Божовић (1938.) ствара готово више од пола века. Близак надреaлистичким метафорама, Божовић на својим платнима успева да оствари узајмани однос између реалног света и имагинарног простора и да та два света споји у један. Када слика предмете и фигуре, Божовић користи јасан, скоро дводимензионални цртеж, са наглашеним обрисима и без сенке. Потпуни контраст цртежу дају пастелне боје, које својим ваздушастим валерима дочаравају атмосферу бесконачности простора и стамености постојања тела у њему.

Божовића животни пут из родног села у подножју планине Дирек (данас у Републици Српској) води у велики град, Београд, где успешно похађа и завршава Академију ликовних уметности у класи професора Милоша Бајића. Вођен номадским уметничким путем, после студија одлази у Париз, а затим у Шведску, у Стокхолм, где проводи најплодније године свог уметничког стварања. Из године у годину излаже своја дела, нижу се изложбе у Шведској, тадашњој Југославији, Немачкој, Америци. Вечити путник и трагач, коначно је своје скровиште свио у атељеу на Бањици, где и данас ствара. Академик Стојан Ћелић, Божовићев професор на Академији, сматрао је да он ствара у свом јединственом свету, да не подлеже етикецији савременог спољњег света, замкама вербализације и свођења на разумне конструкције. За њега је Божовић чувар тајни и чудеса.

  • Предавач: Иван Келемен, историчар

Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. На трибини ће, између осталог, бити презентоване и златарско - јувелирске радње: Томислава Смолчића, Мирка Секулића, Стевана Борисављевића, Андрејевић, Бурмазовић, Николе Ђурђевића и Милана Т. Стефановића.

Добро дошли !

На овогодишњој Нушићијади од 25. до 27. августа у холу Дома културе Ивањица, Музеј града Београда представиће изложбу карикатура Бранислава Нушића. Аутор изложбе је Татјана Корићанац.

Легат Бранислава Нушића садржи збирку уметничких цртежа-карикатура, рукописе, преписку, фотографије, књиге и часописе, личне предмете, признања и одликовања.
Особеност Нушићеве заоставштине чине његови портрети и карикатуре, који су се првобитно налазили изложени у пишчевој радној соби. Настали су углавном око 1924. године, у години у којој је цео Београд свечано обележавао 60 година плодног Нушићевог стваралаштва. Аутори уметничких радова су познати југословенски сликари, вајари и графичари, велика имена међуратне ликовне уметности, као што су Урош Предић, Богослав Коњевод, Владимир Филаковац, Владимир Жедрински, Миленко Шербан, Пјер Крижанић, Живојин Лукић, Марко Мурат, Коста Тодоров, Роман Петровић, Марко Брежанин и многи други.

Једна деценија рада у легату Јована Цвијића на месту некада званом Митрополитова башта, дала је нову димензију моме животу. Оаза у центру града, са ниским кућама где су баште пуне ружа и цвркута славуја, била је инспиративна за сваку врсту креативности. Таква атмосфера владала је и у дворишту нашег великог научника, географа Јована Цвијића. Усред дворишта налазио се јапански багрем који је био као кућа за птице, голубове, грлице,врапце и славује, а понекад слети и кос.

Заволела сам моју скромну стазу која ме је довела у овај кутак тишине и мира, у коме се размишља и ради другачије. Увече, изнад дворишта, сам небески свод изгледао је чаробно. Био је препун звезда ,густо начичкан као поље жутих маслачака.Тај звездани свод уливао ми је неко страхопоштовање. Бљештав, а тајанствен, види се, а далеко је. Мами нас дух, душа нам трепери, а очи понекад засузе. Сва та лепота је близу, у нама, али нас раздваја непремостив бескрај. Та импресија звезданог неба давала је снагу мојој руци да га спусти међу нас.

Душанка Стајкић рођена је 1950. године у Темерину. Завршила је студије Руског језика и књижевности у Београду и већи део свог радног века провела је у Музеју града Београда. Сликарством се бави још од детињства, када јој је на часовима ликовне културе у ОШ „Његош“ у Пожаревцву, часове држао професор Војислав Недељковић, академски графичар. Опчињена галеријом Милене Павловић Барили у Пожаревцу, Душанка је дане проводила гледајући слике и упијајући необичне колористичке и фантастичне призоре наше славне сликарке.

Поводом затварања изложбе Београдско сајмиште – повратак у будућност у уторак, 20. јуна у 18 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан перформанс "Штуке су долетеле у зору...".

Први београдски сајам, грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, променио је своју намену оног јутра када су, без објаве рата, силе Трећег рајха напале Краљевину Југославију. Штуке су долетеле у зору, а ваздушне снаге нацистичке Немачке бомбардовале су Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Од тог јутра Сајмиште, замишљено као место сусрета, комуникације и извор информација, постало је логор и место смрти. Са жељом да подсети на овај тренутак краја, да се он никада не заборави и не понови, Културни елемент је, у сарадњи са Музејом града Београда и Архитектонским факултетом у Београду, осмислио посебан програм за затварање изложбе „Београдско сајмиште - повратак у будућност“. Кроз перформанс који је спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом, Културни елемент је желео да прикаже велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Жене су сувише често заборављане, превиђане и маргинализоване у званичној историографији Аустрије – што је чињеница која даје још више значаја настојању ове изложбе да истражи протеклих 200 година у светлу биографија значајних Аустријанки - жена чији су таленти, снага воље и упорна храброст обогатили и обликовали њихову земљу. Њихови животи и њихов рад, који су заслужни за макар половину интелектуалног идентитета Аустрије, овде ће бити препознати у форми проминентних примера – са пуном свешћу о неизбежним пропустима, од којих су неки неприхватљиви, које таква форма портретисања подразумева.

Ова изложба бави се животним причама аристократкиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу. На тај начин формира се лук који почиње у 19. веку и долази до данашњих дана. Читавим путем евидентна је универзална тема борбе жена за еманципацију, са свим победама и поразима који су уз њу ишли. Од чежње за слободом у времену бидермајера до нашег 21. века много тога је постигнуто. Али се такође јасно види да истинска једнакост тек треба да се постигне и да заиста много тога тек треба да буде урађено на том пољу.

Изложба се састоји од 11 панела са фотографијама и текстовима на српском језику који прате животне приче аристрокаткиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу.

Свечано отварање изложбе Калиопе Аустрија. Жене у друштву, култури и науци коју Музеј града Београда организује у сарадњи са Аустријским културним форумом из Београда одржаће се у четвртак 8. јуна у 19 часова у галерији Карст у Музеју Јована Цвијића, Јелене Ћетковић 5.

Жене су сувише често заборављане, превиђане и маргинализоване у званичној историографији Аустрије – што је чињеница која даје још више значаја настојању ове изложбе да истражи протеклих 200 година у светлу биографија значајних Аустријанки - жена чији су таленти, снага воље и упорна храброст обогатили и обликовали њихову земљу. Њихови животи и њихов рад, који су заслужни за макар половину интелектуалног идентитета Аустрије, овде ће бити препознати у форми проминентних примера – са пуном свешћу о неизбежним пропустима, од којих су неки неприхватљиви, које таква форма портретисања подразумева.

Ова изложба бави се животним причама аристократкиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу. На тај начин формира се лук који почиње у 19. веку и долази до данашњих дана. Читавим путем евидентна је универзална тема борбе жена за еманципацију, са свим победама и поразима који су уз њу ишли. Од чежње за слободом у времену бидермајера до нашег 21. века много тога је постигнуто. Али се такође јасно види да истинска једнакост тек треба да се постигне и да заиста много тога тек треба да буде урађено на том пољу.

Изложба се састоји од 11 панела са фотографијама и текстовима на српском језику који прате животне приче аристрокаткиња, уметница, домаћица салона, научница, активисткиња за женска права, политичарки, глумица, музичких уметница и редитељки у хронолошком следу.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се