Menu

Изложба

О Земуну глас

Рекламе и огласи 1919-1941


11. децембар - 15. март 2015.
Завичајни музеј Земуна (Спиртина кућа), Главна 9

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Јована Цвијића и Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Паве и Милана Секулића
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че 10-18
Археолошки локалитет Винча
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака прва субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Од 1. марта 2015. па надаље, све музеје у саставу Музеја града Београда можете бесплатно посетити сваке последње суботе у месецу.

Сазнајте више о музејима у саставу Музеја града Београда.

  • Предавач: доц. др Марија Љуштина, Филозофски факултет у Београду

За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.

О простору у ком је стваран тај керамички материјал, где се становало и обављале друге активности, зна се неупоредиво мање. Сагледавајући бронзано доба у целини, од половине III миленијума пре нове ере до првих векова I миленијума пре нове ере, територија Београда дала је целовитију слику о погребној пракси. Насеља која су "хранила" та гробља знатно су слабије истражена. Изузетак од тог правила представљају вишеслојна насеља типа тел, која су у развијеној фази бронзаног доба поново постала атрактивна за насељавање. Ова насеља на лесним терасама на обали Дунава била су важни пунктови у циркулацији људи и добара. Она су формирана у време када у егејском свету на југу Балканског полуострва процват доживљавају "цивилизације палата". Подаци којима данас располажемо указују да је раскош критско-микенских палата у области "београдских става" замењена насељима по мери обичног човека, чије су активности биле директно везане за велику реку.

Музеји у саставу Музеја града Београда због Дана државности неће радити у недељу 15. и понедељак 16. фебруара 2015. године.

Посетите нас од уторка 17. фебруара у следећим објектима:

Конак кнегиње Љубице

Музеј Иве Андрића

Музеј Јована Цвијића 

Збирка икона Секулић

Музеј Паје Јовановића

Завичајни музеј Земуна

Музеј бањичког логора

 

  • Предавач: Милош Спасић, кустос Збирке за праисторију, Музеј града Београда

Историја продукције простора, становања и архитектуре предсатавља миленијумски наратив, који се често поетично описује као ход од пећине до палате. Тај процес ипак није линеаран. Постоје заједнице, које никада нису живеле у пећинама; постоје и оне које су некада живеле у пећинама, а затим почеле да граде куће; има и оних које никада нису градиле палате. Тако се продукција простора у многоме разликује од места до места, од културе до културе, од времена до времена... С тим у вези, нити је пећина полазиште, нити је палата коначно исходиште. Тумачења о разлозима за почетак организовања заједничког живота су разноврсна, а као основни поводи истичу се потреба за сколиништем, потреба за обезбеђивањем физичке и симболичке репродукције, неопходан корак у процесу симболичког припитомљавања дивљине...

Развијени неолит централног Балкана од 5200. до 4600. године пре н.е. обележен је развојем Винчанске културе Међу бројним заједницама винчанске културе постоје сличности у начину организована насеља, економији и материјалној култури, али и знатне разлике, које не дозвољавају уопштене генерализације. Неке винчанске заједнице су живеле у брдским пределима, неке у долинама река, а неке и у пећинама. Поједине винчанске заједнице су градиле двоспратне надземне куће, док су поједине живеле у земуницама. Неке су градиле насеља са више од 200 кућа, а постојала су и насеља са не више од две-три куће. Такође, постојао је и елаборирани однос између суседних насеља у микрорегији, однос којим су први пут у историји јасно дефинисане просторне и социјалне релације између центра и периферије. Разматрајући неколико примера организовања винчанских насеља биће показано, који су то фактори утицали на диверсификацију продукције простора у позном неолиту.

Радно време Музеја у саставу Музеја града Београда током празника:

Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Завичајни музеј Земуна и Музеј Јована Цвијића:

  • Среда 31. децембар 10-12ч
  • Уторак 6. јануар 10-14ч
  • Четвртак 1. јануар и среда 7. јануар су нерадни дани.

Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић и Музеј бањичког логора:

  • Четвртак 1. јануар, субота 3. и недеља 4. јануар су нерадни дани

Осталим данима музеји у саставу раде по уобичајеном радном времену.


 Након кратке зимске паузе, монодрама На кафи код кнегиње Љубице биће одржанa у петак 16. јануара 2015. године.

Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.

Љубица Цуца Сокић припадала је самом језгру београдског ликовног круга, учила је сликарство на београдској Уметничкој школи,  код Бете Вукановић и Љубе Ивановића, а академске студије похађала код Ивана Радовића. У Паризу је боравила од 1936. до 1939, а први пут је излагала 1937. у Галерие де Парис са групом југословенских уметника. Прву самосталну изложбу слика, графика и цртежа имала је две године касније у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић". Један је од оснивача групе Десеторица (1940) са којом исте године излаже у Београду и Загребу, а радила је као професор на Академији (Факултет) за ликовне уметности у Београду. За дописног члана САНУ изабрана је 1968, а редовног 1978. године. Излагала је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и добитница је бројних награда.

Поводом 60 година од оснивања Завичајног музеја Земуна, Музеј града Београда представља изложбу "О Земуну глас, рекламе и огласи 1919-1941".

Живот у Земуну приказан је кроз помало неуобичајену форму, многобрoјним огласима који су објављивани у оновременој штампи. Из најважнијих листова и издања који су излазили у том периоду, сазнаје се како су Земунци становали, како су се и где запошљавали, како су се облачили, забављали, упознавали, венчавали и умирали.... Одабрани огласи разврстани су у четири веће целине: службени огласи, приватни огласи, рекламе (комерцијални огласи) и огласи понуде и потражње.

Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.

  • Предавач: Владимир Томић, историчар, виши кустос Музеја града Београда

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

  • Предавач: Милан Тлачинац, историчар

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885. године. Ишао је у Српску цртачку и сликарску школу Ристе и Бете Вукановић а упоредо је похађао и фотографски занат код дворског фотографа Милана Јовановића. Извесно време боравио је у Бечу, Берлину и Паризу. У Паризу постаје уредник „New York Herald“ издања за Европу. Његове фотографије су објављиване и у другим листовима.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација