Menu

Изложба

О Земуну глас

Рекламе и огласи 1919-1941


11. децембар - 1. март 2015.
Завичајни музеј Земуна (Спиртина кућа), Главна 9

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Јована Цвијића и Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Паве и Милана Секулића
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че 10-18
Археолошки локалитет Винча
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака прва субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Официјелни сајт - Музеј града Београда

Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.

Љубица Цуца Сокић припадала је самом језгру београдског ликовног круга, учила је сликарство на београдској Уметничкој школи,  код Бете Вукановић и Љубе Ивановића, а академске студије похађала код Ивана Радовића. У Паризу је боравила од 1936. до 1939, а први пут је излагала 1937. у Галерие де Парис са групом југословенских уметника. Прву самосталну изложбу слика, графика и цртежа имала је две године касније у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић". Један је од оснивача групе Десеторица (1940) са којом исте године излаже у Београду и Загребу, а радила је као професор на Академији (Факултет) за ликовне уметности у Београду. За дописног члана САНУ изабрана је 1968, а редовног 1978. године. Излагала је на многобројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и добитница је бројних награда.

Поводом 60 година од оснивања Завичајног музеја Земуна, Музеј града Београда представља изложбу "О Земуну глас, рекламе и огласи 1919-1941".

Живот у Земуну приказан је кроз помало неуобичајену форму, многобрoјним огласима који су објављивани у оновременој штампи. Из најважнијих листова и издања који су излазили у том периоду, сазнаје се како су Земунци становали, како су се и где запошљавали, како су се облачили, забављали, упознавали, венчавали и умирали.... Одабрани огласи разврстани су у четири веће целине: службени огласи, приватни огласи, рекламе (комерцијални огласи) и огласи понуде и потражње.

Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.

  • Предавач: Владимир Томић, историчар, виши кустос Музеја града Београда

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

  • Предавач: Милан Тлачинац, историчар

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Риста Марјановић је рођен у Шапцу 1885. године. Ишао је у Српску цртачку и сликарску школу Ристе и Бете Вукановић а упоредо је похађао и фотографски занат код дворског фотографа Милана Јовановића. Извесно време боравио је у Бечу, Берлину и Паризу. У Паризу постаје уредник „New York Herald“ издања за Европу. Његове фотографије су објављиване и у другим листовима.

  • Предавач: Милан Тлачинац, историчар

Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације.

Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и Баново Брдо нису се сусрели са тако страховитим разарањем, али је та национално мешовита колонија поносних Београђана и поред свега успела да опстане на свом парчету земље поред Саве.

На основу члана 47. став 1. Закона о културним добрима и члана 43. став 1. Закона о Влади, Влада Републике Србије донела је Одлуку о утврђивању локалитета Црквине у Стублинама за археолошко налазиште. Ова одлука објављена је у Служеном гласнику број 103 од 25. септембра 2014. године.

Музеј града Београда већ неколико година уназад спроводи истаживања и презентацију овог локалитета, а тренутно је у току овогодишња кампања, тако да у наредном периоду очекујемо најновије резултате ископавања.

Нова сезона систематских археолошких ископавања на винчанском локалитету Стублине-Црквине код Обреновца почела је 9. септембра и трајаће до 20. октобра 2014. године. Овогодишњим радовима први пут биће истражен један објекат у старијем делу насеља у Црквинама. Реч је о објекту који је детектован и методом геомагнетне проспекције и који се јасно може видети на плану насеља. Планирано је да се једном сондом истражи облик и величина овог објекта, као и његова хронолошка припадност.

Прва сондажна рекогносцирања на локалитету Стублине-Црквине извршена су још 1965. године, док систематска истраживања овог локалитета трају у континуитету од 2006. године. Током 2007. године обављена су и прва геофизичка истраживања, која су указала на изузетно добро очувано позновинчанско насеље, са јасно уочљивом правилношћу у просторном распореду објеката унутар насеља. Наредних година упоредо са систематским истраживањима ради се и геомагнетна и геоелектрична проспекција, са значајним резултатима.

Стручну екипу Музеја града Београда чине:
Милош Спасић, руководилац пројекта
Адам Црнобрња
Драгана Стојић
Саша Живановић
Ана Живић

Све вести са терена прво ћете сазнати на музејском сајту и Facebook-страни.

У среду 10 септембра 2014, у Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је Изложба Здраво били, младенци мили! аутора Магдалена Ивковић, етнолога, вишег кустоса Музеја града Београда.

Изложба представља свадбене обичаје младеновачког краја, од почетка XX до осамдесетих година XX века. У трајању од месец дана посетиоци ће моћи да уживају у поставци, старији да препознају многе обичаје и евоцирају успомене на најсвечаније животне тренутке, а млади на основу музејских предмета и фотографија спознају лепоту традиционалних свадбених обичаја.

петак, 05 септембар 2014

Дани европске баштине 2014.

Током трајања Дана европске баштине 2014. године бесплатан улаз у све музеје у саставу Музеја града Београда биће у четвртак 25. септембрa!

Посебан програм одвијаће се у МузејУ Иве андрића уз бесплатан улаз од 20. до 30. септембра.

Програм се састоји од завршне радионице Летње школе језика и превођења Тршић 2014, која ће се одржати 24. септембра од 13 до 15 часова и изложбене поставке Историја српског језика и писма, која ће бити презентована 25. септембра у 11 и 13 часова и 30. септембра у 13 и 14 часова.

Изложба ауторке Дајане Ђедовић прати развој српског језика од 863. до 1814. године и део је заједничког пројекта Центра за културу „Вук Караџић" из Лознице, Института за књижевност и уметност из Београда и Преводилачке радионице Тршић 2013.

 

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација