Menu

Погледајте

Музеј Паје Јовановића

и слику Акт пред огледалом
(Гола Берта)


Краља Милана 21/IV, Београд

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Ср, Че и Пе 10-17
Археолошки налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

  • Предавач: Катарина Митровић, историчарка уметности, виши кустос Историјског музеја Србије

Једна од најмонументалнијих скулптура међуратног Београда, подигнута као део водоскока у Топчидерском парку од стране руског уметника Романа Версковског пример је ангажоване употребе античког мита и његових сложених тумачења у европској и српској уметности 30-тих година 20. века. Скулптура је уклоњена из парка непосредно након Другог светског рата а фонтана чији је била део заштићена је под називом Велики водоскок као део културно-историјске целине Топчидер.

Улаз слободан!

Због великог интересовања публике, гостовање слике Акт пред огледалом (Гола Берта) у Музеју Паје Јовановића je продужено до 23. октобра 2016.

Уколико нисте стигли или бисте волели још мало да уживате у овом изузетном делу Паје Јовановића позивамо вас да нас посетите: четвртком 10-18ч, суботом 12-20ч и недељом 10-14ч.

Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21.

Добро дошли!

Још једном се захваљујемо власнику на љубазно уступљеном делу.

  • Предавач: др Владана Путник, истраживач-сарадник, Одељење за историју уметности, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Београд је у периоду између два светска рата обележила интензивна изградња стамбене архитектуре. Ове околности утицале су на даљи развитак специфичнe просторнe организацијe стана у којем се огледао свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Поред богато декорисаних фасада у стилу академизма, еклектицизма и ар декоа, архитекти су посебну пажњу посвећивали пројектовању улазних портала, холова и махом тежили својеврсном тотал дизајну захваљујући европским узорима.

У оквиру 23. међународног конгреса византијских студија, који се одржава у Београду од 22. до 27. августа, у Конаку кнегиње Љубице, 19. августа 2016. године, у 19 часова, биће отворена изложба графика и фотографија „Атос. Света Гора“, реализована сарадњом Фотоархива Свете Горе, Српског комитета за византологију и Музеја града Београда. Пре Београда, приказана је у Москви, Атини и Солуну.

Двадесет осам графика и тридесет три фотографије изложенe у Конаку кнегиње Љубице, представљају део богате збирке манастира Симонопетра, у коме се данас чува најпотпунија збирка светогорских графика уопште, као и најзначајнија збирка фотографија светогорске садржине у свету.

Графички прикази Атоса, како истиче академик Гојко Суботић, „предрагоцени су, јер говоре о култовима негованим на Светој Гори, видовима њиховог прослављања, о богослужбеној пракси, обичајима и, разуме се, о свакодневном животу монаха и занимањима у „овом свету“. Прикази, посебно они који су били ближи стварности Свете Горе, значајни су због сведочења о изгледу и стању појединих места духовног живота, а када се пажљивије загледају, откривају и својеврсну поетику у којој су и целина и појединости непосредни и на свој начин духовити“.

Основни задатак светогорских графичких отисака био је да Атос приближе вернима широм православног света. Иконе на дрвету, због високе цене обично нису биле приступачне ширим слојевима друштва, док су графике, отискиване са бакрорезних плоча у великом броју отисака, биле доступније већем броју људи, па су називане и иконама сиромашних. Ови графички листови приказивали су Свету Гору, њене манастире и скитове, као и религиозне композиције и свете личности.

Поред графика, у Конаку кнегиње Љубице биће изложени и фотографски снимци портрета светогорских монаха, од оних првих који су стали пред камеру средином ХIХ века, па све до данашњих дана. Ту су и снимци значајних догађаја на Атосу, међу којима су нарочито интересантне посете хришћанских владара од средине ХIХ до средине ХХ века.

Између осталог, поред бројних графика светогорских манастира, попут манастира Зографа (1836), Ивирона (1838), Симонопетре (1870), посетиоци изложбе биће у прилици да виде и графику Манастира Хиландара, из 1757. године, као и фотографију Посета краља Србије Александра I Обреновића манастиру Хиландару (21. март 1896), који је након ове посете Хиландару присуствовао у Атини првим обновљеним Олимпијским играма модерног доба. Међу изложенима је и фотографија Дочек краља Србије Петра I Карађорђевића на хиландарском пристаништу (29. март 1910).

Изложбу „Атос. Света Гора“ сви заинтересовани моћи ће да погледају до 11. септембра 2016. године, у радно време сталне поставке Конака кнегиње Љубице: уторком, средом, петком од 10 до 17 часова, четвртком од 10 до 18 часова, суботом од 12 до 20 часова и недељом од 10 до 14 часова. Понедељком: затворено.

Изложба "Здраво били, младенци мили", ауторке Магдалене Ивковић од 16. августа гостује у Горњем Милановцу.

Кроз поставку која прати свадбене обичаје од краја XIX до 80-их година XX века откривамо како се некад уговарало и припремало венчање, какве су улоге барјактара, старојка, девера и других „обавезних“ учесника свадбеног обреда, истражујемо каква је разлика између сеоског и градског венчања и зашто свадба траје три дана, представљамо песме које су се певале током свадбених обреда и шта је шарено коло.

Завирићемо у сандук са девојачком спремом, приказати старе венчане фотографије накнадно украшене ретушима и још много тога.

Изложба ће у Музеју рудничко-таковског краја бити постављена до 16. септембра.

Поштоване колеге, сарадници, заљубљеници у Београд и сви заинтересовани,

обавештавамо Вас да смо објавили нову свеску (број LXI-LXII) Годишњака града Београда, за 2014-2015.


У овом броју Годишњака града Београда можете прочитати следеће текстове:

Милош П. Спасић, Саша Р. Живановић и Драгана Д. Стојић
ИСТРАЖИВАЊЕ КУЋЕ 1_2014 НА СТУБЛИНАМА

Милош П. Спасић
86,84 МЕТАРА ИЗНАД: БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ И НЕОЛИТ БЕОГРАДА

Ивана И. Здравковић
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ФИБУЛА ИЗ ЗБИРКЕ АНТИЧКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ

Ивана Б. Спасовић
ДР МАРИЈА ВУЧЕТИЋ-ПРИТА, ПРВА ЖЕНА ЛЕКАР У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ, ДРУГА У СРПСКОМ НАРОДУ

Ангелина Ж. Банковић
ФОТОГРАФ МИЛАН ШИМИЋ: ПРИЛОГ РЕКОНСТРУКЦИЈИ БИОГРАФИЈЕ И ОПУСА

Татјана М. Савић
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ МИЛАНА КОЊОВИЋА У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ „ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ“ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Злата М. Вуксановић-Мацура и Владимир М. Мацура
ИСТОРИЈА ЧУБУРСКИХ РОМСКИХ ЕНКЛАВА

Иван Г. Келемен
ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СТАРИХ ЗАНАТА СА ПОДРУЧЈА БЕОГРАДА (7)


Штампана верзија Годишњака града Београда се очекује до краја августа 2016. године.

Дигиталну верзију можете преузети овде.

На 39 паноа на Савском шеталишту биће приказана одликовања и новац из времена владавине династије Обреновић (1815-1839; 1858-1903), који се налазе у Збирци за новац и медаље Музеја града Београда.

Први сегмент изложбе приказаће одличја која представљају ознаке легитимности власти, а која додељује владар или држава војним и цивилним лицима као награде за приврженост, пожртвованост и друге заслуге. Деветнаести век обилује значајним догађајима који су обликовали историју српске државе: Светоандрејска скупштина, стицање независности, проглашење краљевине, ратови са Турском и Бугарском, доношење првог Устава - једног од најлибералнијих у то време, абдикација краља Милана и венчање и убиство краља Александра. Овај бурни период се одсликава, у великој мери, на одликовањима, својеврсним огледалима историјских, економских и друштвених прилика овог времена.

У другом сегменту изложбе биће представљен новац, почев од прве серије папирних новчаница из 1876, новца из времена обнове српског новчарства - прве бакарне "паре" из 1868, до новца Краљевине Србије.

Важан догађај за Србију представља заснивање сопственог монетарног система, иако земља има само делимичну аутономију у Отоманском царству. До 1869, осим турског, у употреби је још 43 различитих монета суседних држава. Поменуте године, у циљу успостављања самосталности и државности, у Србију стиже први властити новац од легуре бакра, цинка и калаја који се кује у Бечу. Године 1875. основна новчана јединица постаје динар, да би 1879. била искована прва серија новца признате и самосталне државе Србије. Савремена историја новца почиње 1884. када је у оптицај пуштена новчаница од сто динара у злату, издање Привилеговане народне банке Краљевине Србије.

Између осталог, посетиоци изложбе биће у прилици да виде Медаљу за приврженост, која спада у најстарија одликовања искована поводом Светоандрејске народне скупштине и почетка друге владавине кнеза Милоша Обреновића 1858, Златни крст за приврженост, једно од најређих српских одликовања додељиваног свештеним лицима поводом Светоандрејске народне скупштине 1858, затим Орден Таковског крста III степена, први орден у Кнежевини Србији који је установио кнез Михаило приликом прославе уприличене поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, Медаљу кнегиње Наталије за ревносну службу, прво "дамско" одликовање за "помагање рањених и болних војника у рату 1876, 1877 и 1878", Први сребрни новац – наш најлепши и најређи ковани новац – искован је 1875. у Царско-краљевској ковници у Бечу, као и Прве пробне новчанице штампане 1876, које због избијања српско-турског рата никад нису пуштене у оптицај.

уторак, 26 July 2016

Концерт "Quod Fatum"

У оквиру сезоне '' Музички сводови Београда'' Културни елемент и Музеј града Београда вас позивају на потпуно јединствен концерт "Quod Fatum" посвећен Чајковском и његовом антологијском пријатељству са Надеждом фон Мек.

Епистоларно пријатељство Надежде фон Мек и Чајковског и данас је једна од највећих мистерија у животу овог великог композитора. Размењујући преко 1.200 писама између 1877. и 1890. године Чајковски и Надежда фон Мек су оставарили значајну повезаност, иако се никада нису састали. За то време, написао је нека од најзначајнијих дела: Виолински концерт, оперу Евгеније Оњегин, Пету и Шесту Симфонију, балете Успавана лепотица и Лабудово језеро...

Учествују:
Тамара Радовановић, Надежда
Александар Вучковић, Чајковски
Милош Чорлија, виолина
Дина Чубриловић, клавир
Стеван Каранац, тенор

Режија
Тадија Милетић

Петак, 29. јул у 20 часова

Конак кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8)

Улаз је бесплатан. Више информација на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка...
П. Јовановић

Први пут у Музеју Паје Јовановића изложена je слика Акт пред огледалом (Гола Берта) настала у Минхену 1895-1896. године. Приликом обележавања 150. годишњице од уметниковог рођења (2009) ово врхунско уметничко дело, које се од 1903. налази у приватном власништву, први пут је излагано у Србији. До тада готово непозната, слика се брзо нашла у центру интересовања стручне јавности. Захваљујући сачуваном рукопису уметникових мемоара, који је заједно са својим Легатом оставио Музеју града Београда, након више од сто година сазнали смо идентитет жене на слици. Откривањем односа између жене-која-је-доживљена и жене-која-је-представљена, тј. жене у уметниковом животу и жене на платну, сагледан је један интиман део приватне биографије уметника који није био познат јавности.

Овај изванредни акт, можда и најбољи који је уметник насликао, захваљујући љубазности власника биће доступан јавности од 23. јуна до 22. септембра 2016. године, на чему се искрено захваљујемо.

***

У својој двадесет петој години 1884. Паја Јовановић почиње да живи у Минхену и са краћим или дужим одсуствовањима у њему остаје једанаест година. Млад, енергичан, награђен светским и домаћим признањима и материјалним благостањем Паја је живео неспутано и бурно. Иако одбија да у мемоарима пише о Минхену, као улудо потрошеном животу у годинама најлепше младости, ипак се на неколико места осврће на њих повезујући их сваки пут са једном женском особом, Бертом. Овај део мемоара, иако по свему судећи није био намењен објављивању, бар не у облику у коме је написан, открио нам је чулну и емоционалну страну уметниковог бића.

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка. Сва енергија ми се утрошила у тим свакодневним хрвању и гимнастичним надметању са њом ...

***

После десетогодишњег лутања по свету и лудо потрошеног живота (година најлепше младости) сам се најпосле скрасио у Бечу. – Било је већ крајње време да се опаметим, да оставим Минхен – Берту и злосретни атеље са досадним сликама.

Мотив настанка слике одредио је и њену намену. Уметник је слику из Минхена понео са собом у Беч, али је није излагао на званичним изложбама, репродуковао у илустрованим часописима и рекламирао у механизму галеријске продаје. Због изузетне личне вредости коју је имала за њега, слика је почивала у атељеу далеко од очију јавности. Тек након осам година 1903. пристао је да је прода. Тако је Акт пред огледалом као визуелна успомена био алтернатива за напуштање прошлости, али без њеног одрицања. Остављајући свесни, намерни визуелни запис Паја Јовановић је Бертин лик спасио од заборава, негирао њено одсуство и потврдио њено присуство у својој личној историји и времену.

Д. Ванушић

  • Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. Њена несвакидашња екстраваганција, могућност метаморфозе и канонизовани тип лепоте (црна коврџава коса, крупне очи, бела пут) допринели су да постане инспирација фотографа Милана Јовановића и сликара Ђорђа Крстића. Тумачењем фотографија Веле Нигринове открива се вишеслојност глумичиног лика помоћу којег је изградила имиџ неприкосновене диве српског глумишта на крају 19. века.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација