Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића и Музеј Јована Цвијића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че, Пе и Су 10-17
Археолошко налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Предавач: мр Јелена Пераћ, музејски саветник Музеја примењене уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
17. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Током педесетих година XIX века у Бечу је деловала уметничка радионица коју је водио Анастас Јовановић. Иако документација о њеном пословању није сачувана, обим и врста делатности радионице-атељеа могу се реконструисати на основу више извора. Модел тржишног пословања Анастас Јовановић је прихватио већ на почетку уметничке каријере, услед лошег материјалног положаја у коме се нашао. Његов прагматични предузетнички дух и способност да сагледа актуелне друштвене и економске процесе који током 19. века захватају и област уметности, утичући на развој уметничког тржишта, били су кључни за покретање самосталне делатности и производње. Јовановић је, попут својих европских колега, прихватио и нове облике пословне културе успостављене с развојем капиталистичких односа, који су подразумевали сарадњу с посредницима у пласирању уметничких производа на тржиште и оглашавање путем масовних медија. Јовановићева уметничка радионица деловала је као мала мануфактура, за коју се везују првенствено дела сакралне садржине. Поред тога, Јовановићево пословање обухватало је и производњу и дистрибуцију дела национално-патриотске садржине и употребних декоративних предмета. Развој његове комерцијалне делатности може се пратити до 1858. године, када Јовановић, након политичких промена, затвара радионицу и враћа се у Кнежевину Србију.

Предавач: др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског института у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
8. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан

Песма Што се боре мисли моје једна је од најпопуларнијих староградских композиција. У литератури се уврежило мишљење да је аутор, кнез Михаило, песму посветио својој љубави и сестричини Катарини Константиновић. У новије време настало је тумачење да је кнез песму, ипак, посветио принцези Клеопатри Карађорђевић. Недавно публиковани мемоари Константина Јовановића, сина Анастаса Јовановића, бацају сасвим ново светло на то ко је била кнежева песничка муза. Наиме, реч је о једној немачкој принцези из аристократске породице Лихтенштајн у коју је кнез несрећно био заљубљен. Ако је судити према том извору, стихове је кнез могао написати крајем пете или на самом почетку шесте деценије 19. века. Приближно у исто време и независно од кнежевoг песничког надахнућа настала је композиција Што се боре мисли моје. Наиме, поводом петнаестог рођендана кнегиње Клеопатре Карађорђевић чешки композитор Алојз Калауз, који је у Србији боравио од 1843, компоновао је 1850. композицију Што се боре мисли моје. Средином педесетих година 19. века исту мелодију поново је компоновао Корнелије Станковић. Шездесетих година 19. века Станковићева композиција и кнежеви стихови редовно су извођени на баловима у Београду.

На предавању ће се указати на релевантност и важност мемоара као историјског извора, посебно успомена Анастаса и Константина Јовановића.

Субота, 23. децембар у 19ч
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

Предавач: др Срђан Тепарић, Факултет музичке уметности у Београду
Дина Чубриловић, клавир

На програму дела: Ј. Велисављевића, И. Бајића, А. М. Нисиса, Л. ван Беотовена и Р. Шумана

Српска клавирска музика која је формирана према западним узорима и то у областима у Краљевини Србији посматрана је као део свеобухватног процеса европеизације српске културе у 19 веку. У том периоду посебно се издвојила салонска музика. Под овом синтагмом подразумева се врста музике, али музичка пракса која је тек средином двадесетог века нестала са историјске позорнице. Ко су били пионири развоја уметничке музике и како се она развијала на двору Обреновића откривамо кроз концерте-предавања које ће водити пијанисткиња Дина Чубриловић и предавач Срђан Тепарић, музички теоретичар, доцент на ФМУ у Београду и критичар Радио Београда.

Број посетилаца ограничен.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

18-25. децембар 2017.
Галерији Спортско-културног центра Обреновац
Аутори изложбе: Драгана Стојић, Ана Живић, Јована Трипковић, Саша Живановић и Милош Спасић

На изложби ће бити приказан одабир око 100 најинтересантнијих налаза са археолошког истраживања у Стублинама које је Музеј града Београда спровео 2017. године. Током ископавања пронађено је више од 50.000 фрагментованих и целих предмета од печене глине, кости, камена и рога.

Овогодишња кампања археолошких истраживања у Стублинама била је усмерена на ископавање једне надземне куће у источном делу насеља. За разлику од 95% објеката идентификованих на снимку геомагнетне проспекције, који имају уједначену оријентацију по правцу север–југ, ова кућа је била оријентисана потпуно другачије, по правцу исток–запад.

Ископавања ове куће предузета су у циљу одгонетања намене, изгледа, начина и времена градње објеката који одступају од уобичајеног канона у оријентацији. Истражени су слојеви који се налазе непосредно изнад рушевине винчанске куће, тако да ће тек наредних година бити познати сви детаљи везани за овај објекат. Међутим, захваљујући ископавањима 2017. већ су познати бројни детаљи. Предмети који су пронађени у нивелационом слоју говоре о ритуализацији чина напуштања старе куће и гашења живота у њој, али и о намери да се кроз чин симболичког полагања предмета искаже континуитет са претходним домом. Велики број антропоморфних фигурина и других предмета посебне намене говори о таквој жељи становника млађег објекта.

Изложбу Једна мало другачија кућа. Археолошка истраживања у Стублинама 2017, можете погледати у Галерији Спортско-културног центра Обреновац до 25. децембра 2017. године.

О локалитету Црквине у Стублинама

Локалитет Црквине у Стублинама налази се у близини Обреновца, на око 50 км југозападно од Београда. Реч је о великом винчанском насељу из периода позног неолита на коме је недеструктивним методама теренске проспекције евидентирано преко 250 кућа и других нерезиденцијалних објеката. Прва археолошка ископавања у Стублинама спроведена су 1967, а од 2008. Музеј града Београда на овом локалитету изводи савремена систeматска археолошка истраживања. До данас је откривен велики број предмета важних за разумевање друштвених динамика у неолиту Централног Балкана. Најзначајнији налаз са Стублина свакако предстваљају 44 стилизоване винчанске фигурине, које су откривене у једној од истражених кућа. Захваљујући резултатима истраживања у Стублинама, Музеј града Београда је 2012. године изложбом METAHOUSING: NEOLITHIC AND MODERN DWELLING IN BELGRADE представљао Србију на Олимпијади културе и Интернационалној изложби архитектуре и дизајна у Лондону. Значај локалитет за културну баштину Србије потврђен је и одлуком Владе Републике Србије, која је 2014. прогласила Црквине у Стублинама за културно добро.

Предавач: др Тијана Борић, Факултет уметности у Нишу
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
13. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Дворски комплекси српских владара као најрепрезентативније градитељске и уметничке целине забележени су и у плодној фотографској заоставштини Анастаса Јовановића. Анастасово интересовање и потреба за фотографским овековечавањем српских владарских седишта династије Обреновић рефлектује широко распрострањену европску праксу бележења националних и династичких топоса.

Поред првокласног документарног значаја, осврнућемо се на креативне елементе његовог фотографског поступка, примену крупних планова, атмосферичну изрежираност, уосећавање и уметнички конструисани доживљај којим је пионир српске фотографије на аутентичан начин бележио и меморисао династичка седишта Обреновића без којих би наша сазнања о њиховом утемељењу, изгледу и утицају, услед девастација и вела заборава, била стављена пред озбиљан изазов било какве реконструкције.

У суботу, 9. децембра са почетком у 18 часова, у Музеју Иве Андрића (Андрићев венац 8/I) биће одржан уметнички програм „Андрић - портрет и звук”. Повод за одржавање програма је обележавање годишњице од добијања Нобелове награде. Наступају клавирски квартет “Анимато” и наш познати глумац Тихомир Станић.

Програм организују Музеј града Београда и Културни елемент, у оквиру треће концертне сезоне „Музички сводови Београда”.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.
Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Предавач: Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
6. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан

Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис Горског вијенца 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета који је начинио бечки сликар Јохан Бес.

Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара. Комплементарност владара и уметника створила је нека од најбољих дела Анастаса Јовановића и најбоље портрете књаза Данила.

  • Предавач: мр Сања Степановић Тодоровић, Библиотека САНУ

Историја данашње Библиотеке Српске академије наука и уметности започела је у Београду 1841. са оснивањем првог научног друштва у ослобођеној Србији – Друштва српске словесности (ДСС). То је била прва научна библиотека у Србији, чија је историја остала уско повезана са историјом саме Академије, која је 2016. обележила 175 година свог континуираног постојања.

Улога Библиотеке била је најуже повезана са циљевима и делатностима Академије у свим етапама њеног развоја. О њој су у прошлости бринули њени знаменити чланови, међу којима су била и најзначајнија имена наше културне историје: Димитрије Тирол, Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Стојановић.

Неки од преломних догађаја из богате историје ове библиотеке односе се на оснивање и прве поклонодавце (на челу са Димитријем Тиролом), на делатност Стојана Новаковића на уређењу књижнице Српског ученог друштва, страдање у ратовима, као и пресељење у Палату САНУ и отварање библиотеке за јавност.

По величини фонда Библиотека САНУ је четврта у Србији (после Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“), али је по саставу свог фонда јединствена.

На предавању ће бити речи о културном потенцијалу њених колекција и биће представљени неки ретки сегменати фонда који имају посебну вредност за нашу културу. Биће представљен једини у Србији сачувани део личне бибилотеке Вука Стефановића Караџића, лична библиотека и спомен соба Марка Ристића, као и легат Љубивоја Стефановића у оквиру којег су вредна и у региону уникатна факсимилна издања Леонардових цртежа и студија.

среда, 29 новембар 2017

Концерти у атељеу

Драга публико, Културни елемент и Музеј града Београда позивају вас да овог викенда дођете у Музеј Паје Јовановића у коме ће се одржати ексклузивни концерти!

На првом концерту у суботу 2. децембра у 19 часова наступиће ученици Музичке школе "Мокрањац" са одсека за традиционално певање и свирање из класа професора Бранка Тадића и професора Милоша Николића.

Други концерт у оквиру програма "Концерти у атељеу" одржаће се у недељу, 3. децембра у 19 часова и посвећен је звуцима соло гитаре. Наступа млада и талентована Амалиа Милер.

Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.

Обавезно пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Контакт: ‎+381 69 513 57 55

Предавач: Мср Данијела Ванушић, Музеј града Београда
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
29.11.2017. у 17ч, улаз слободан

„Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.

Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.“

Subscribe to this RSS feed

Пријави се