Menu

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

Погледајте

Благо Сингидунума

Из Збирке за антику Музеја града Београда


Кнеза Симе Марковића 1, Београд

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Ср, Че и Пе 10-17
Археолошки налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Поштовани, 

Универзитет у Крагујевцу, Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда

Имају част да Вас позову на свечано отварање изложбе "Београдски атлас Јована Цвијића", ауторке Татјане Корићанац која гостује у Универзитетској галерији у Крагујевцу.

  • Уторак 6. децембар у 19 часова
  • Универзитетска галерија у Крагујевцу
  • Улица слободе бб, Крагујевац

Прочитај више

  • Предавач: Александар Божовић, историчар уметности

Меморијали Првог светског рата у Београду представљају синтезу традиционалних токова српске меморијалне културе XIX века и утицаја савремених струјања европских меморијалних токова заступљених у међуратном периоду.

Први меморијали везани за Први светски рат односили су се на подизање и уређење војних гробаља, као и подизање спомен-капела и спомен-цркава. Након 1918. Ново гробље у Београду постаје најзначајнија меморијална целина посвећена Првом светском рату. Поред тога, у градском амбијенту се подижу репрезентативна остварења јавних фигуралних споменика.

У циљу одабира најбољег решења формиране су стручне комисије, а реализација је поверавана најистакнутијим српским и југословенским вајарима тога доба, међу којима се издвајају имена Ивана Мештровића и Ђорђа Јовановића. Такође, у рубним деловима града подижу се меморијали локалног карактера, који често подразумевају висок степен занатске и уметничке обраде.

Највећи број меморијала је подигнут у времену између два светска рата, али и након окончања Другог светског рата, нарочито током 80-их и 90-их година XX века, када се у великом броју подижу меморијални споменици посвећени истакнутим војсковођама из Првог светског рата.

Обавештавамо посетиоце да ће Музеј Паје Јовановића, због гостовања изложбе "Муни - уметничка инспирација сликара Паје Јовановића" у Центру за културу Младеновац, бити затворен за посету до 01. децембра 2016. године.

Град Београд
Градска управа града Београда

Агенција за инвестиције и становање у сарадњи са Секретаријатом за културу, Музејом града Београда, Заводом за заштиту споменика културе града Београда и Друштвом архитеката Београда организују

Изложбу конкурсних радова за израду идејног решења реконструкције објекта у Ресавској 40б и пренамену у Музеј града Београда која је отворена у просторијама Музеја града Београда (у холу на спрату) у Ресавској улици 40б.

22 - 30. новембар 2016, од 10 до 15 часова

Дискусија о конкурсним радовима ће се одржати 30. новембра 2016. од 14 до 15 часова

Центар за културу Младеновац
23 - 30. новембар 2016.

Аутор изложбе:
Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда

На изложби је представљен избор од двадесет једног дела из Легата Паје Јовановића на којима је представљена уметникова супруга Муни.

Хермина Муни Даубер (Беч, 13. март 1892 – Беч, 29. август 1972) рођена је у Бечу. Пају Јовановића упознала је 1905. у време када је њен отац радио као настојник у згради у којој је чувени уметник имао атеље. Лепа и млада Муни постала је модел угледног и успешног сликара а потом и његова уметничка инспирација. Венчали су се 27. марта 1917. у Будимпешти, она је имала двадесетпет а он педесетосам година. Уметник је лепоту вољене жене овековечио низом актова, алегоријских и митолошких композиција и портрета. У Легату се чува тридесет радова на којима је приказан лик Муни. Она су настајала током дугог низа година и показују трансформацију уметниковог модела од анонимног женског акта, преко ликова митолошких богиња у стварну, персонализовану особу, сликареву супругу Хермину Муни Јовановић.

Једна од најзначајнијих личности у културној и књижевној историји Бугарске, а и целог словенског света – епископ Климент свој земаљски пут завршава 27. јула 916. године. Упамћен у свести народа као Свети Климент Златни и Свети Климент Учитељ, мајстор бугарског књижевног језика, оснивач је прве књижевне школе и први епископ у средњовековној Бугарској. Саградио је мост између Моравске мисије словенских апостола Ћирила и Методија и Првог бугарског царства.

Први пут након осам година од откривања, ђацима школе и мештанима Стублина је представљен јединствен налаз од 43 винчанске фигурине.

Поред истраживања и заштите културне баштине, један од најважнијих задатака на пројекту систематских ископавања винчанског насеља Црквине у Стублинама је презентација археолошког наслеђа локалној заједници. У готово деценији дугој сарадњи, стручњаци Музеја града Београда кроз различите едукативне програме настоје да популаризују локалну културну баштину и представе најновија открића.

Ауторски тим:
Милош Спасић
Драгана Стојић
Саша Живановић
Ана Живић

Графички дизајн:
Јелена Брајковић

Град Београд, Градска управа града Београда, Агенција за инвестиције и становање објављују резултате Јавног отвореног анонимног двостепеног конкурса за добијање идејног решења за реконструкцију објекта у Ресавској 40 б и пренамену у Музеј града Београда.

Преузмите обавештење

У четвртак 10. новембра 2016. у Источнословачком музеју у Кошицама отвара се изложба "Иво Андрић писац и (или) дипломата" ауторке Татјане Корићанац. Изложба ће трајати до 20. фебруара 2017. године. Овим гостовањем наставља се успешна сарадња Музеја града Београда и Источнословачког музеја из Кошица.

Изложба представља нашег истакнутог нобеловца у светлу писца и дипломате, који је захваљујући интензивној дипломатској каријери боравио у многим европским градовима као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом и Краљевине Југославије. Од Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, Женеве до Берлина, Андрић је у сваком од градова проналазио инспирацију за своја дела. На 20 паноа представљен је Андрићев стваралачки рад, панораме градова у којима је био, употпуњене сликама из приватног живота, документима и личним предметима. Поред паноа значајан део поставке чине и оригинални предмети из Легата Иве Андрића, уметничке слике, дипломатска униформа, Нобелова медаља, преписка, књиге.

  • Предавач: Милорад Игњатовић, археолог, виши кустос Музеја града Београда

Toком предавања биће објашњена разлика у модерним тумачењима категорија "драгог'' и ''полу-драгог" камења, чије дефинисање и потиче из савременог доба и посебно објашњена значења и вредновања племенитих материјала у античком свету.

Боја је у античко доба највероватније била примарни критеријум за вредност одређеног камена, а не врста материјала. Нетранспарентни и полу-транспарентни драгуљи попут лапис лазулија, корала, тиркиза, карнеола и сардоникса били су високо цењени. Од најранијих времена драгуљи су цењени, осим по лепоти, и као верски симболи, и као талисмани, и као симболи звања и статуса, али и као предмети са исцелитељским моћима због њихових наводно медицинских вредности. Релативно често присутво карнеола и сарда показује да је лепота самог материјала у античко време ипак била секундарног значаја, а ремек дела античког накита су минуциозни радови златара у које су често уметани драгуљи, али и стаклена паста обојена тако да личи на одређени драгуљ. Правa драгоценост драгуља заправо лежи у уметности и квалитету израде гравираних сцена на њима, тако да су посебно цењени били драгуљи са гравираним представама. Такви предмети су најчешће имали улогу да као печати, отиснути у влажној глини или воску, означе власништво пошиљке или поруке.

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација