Menu

Посетите

Музеј
Јована Цвијића


Јелене Ћетковић 5

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића и Музеј Јована Цвијића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Че, Пе и Су 10-17
Археолошко налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Конаку кнегиње Љубице
Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 25. октобра, у 18 сати

Позивамо Вас на представљање трећег и четвртог тома публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, објављеним у издању Музеја рудничко-таковског краја. О публикацији и значају династије Обреновић за оснивање нововековне Србије, говориће проф. др Радош Љушић, историчар, проф. др Сузана Рајић, историчар, доцент др Иван Борозан, историчар уметности и Александар Марушић, историчар, у име издавача и уредника публикације.

 

  • 18. октобар 2017. - Мисија Републике Србије при Европској унији у Бриселу
  • Аутор изложбе: Татјана Корићанац, музејски саветник

Октобра ове године, бројне еминентне институције културе и науке, међу којима и САНУ и Задужбина Иве Андрића, обележиће значајан јубилеј, 125 година од рођења Нобеловог лауреата. Музеј града Београда, који од 1976. године брине о Легату и Спомен-музеју Иве Андрића, гостовањем изложбе у Бриселу, такође се укључује у обележавање овог важног јубилеја.

Изложба посвећена Иви Андрићу, дипломати међуратне Југославије, током неколико последњих година имала је бројна гостовања у Региону и иностранству (Травник, Сарајево, Подгорица, Ријека, УН у Женеви, Министарство културе Словачке, Национална библиотека у Лондону, Културни центар у Паризу, Хумболтов универзитет у Берлину, Национална библиотека у Атини, Централна библиотека у Мадриду, Музеј књижевности у Букурешту, сајмови књига у Минхену, Франкфурту, Лајпцигу и Солуну, Будимпешта, Темишвар, Кошице и др). За свако од наведених гостовања изложбена поставка и пратећи каталог превођени су на језик земље домаћина.

Изложба представља нашег истакнутог нобеловца у светлу писца и дипломате, који је захваљујући интензивној дипломатској каријери боравио у многим европским градовима као представник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, потом и Краљевине Југославије. Од Ватикана, Букурешта, Трста, Граца, Марсеја, Париза, Мадрида, Брисела, преко Женеве до Берлина, Андрић је у сваком од градова проналазио инспирацију за своја дела. На двадесет изложбених паноа представљени су Андрићев стваралачки рад, панораме градова у којима је био, фотографије приватног живота, докумената и личних предмета.

  • Четвртак, 12. октобар 2017. у 12 часова
  • Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници
  • аутор Татјана Корићанац, музејског саветник

Изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“ и пратећи каталог поред представљања Цвијићеве богате биографије покушавају да осветле и његову плодну просветну, научну и друштвену делатност у Београду од краја XIX века до 1927. године. То је пре свега, између научних екскурзија и истраживачких путовања, делатност у оквиру најзначајнијих институција Београда тог времена – Велике школе, новоустановљеног Београдског универзитета и Српске краљевске академије.

Цвијић је био један од првих осам професора новоустановљеног Београдског универзитета, ректор Универзитета у два мандата и председник Српске краљевске академије, оснивач Српског географског друштва, првог такве врсте на Балкану, и покретач Гласника Српског географског друштва. Сав тај његов рад на просветном и културном уздизању Београда, рад на планском развоју високог школства и образовању младих генерација, за време у којем је радио значио је велики допринос утемељењу научног, културног и уметничког живота Београда након Балканских и Првог светског рата.

Највећи део изложбене поставке чини оригинални музејски материјал из Легата Јована Цвијића, његови лични предмети, намештај и уметничка дела из куће у којој је живео, преписка, документа, фотографије, географске карте.

Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Музеј града Београда заједнички су 2015. године обележили јубилеј – 150 година од рођења академика Јована Цвијића.

  • Предавач: др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића

„Андрићева љубав према Београду била је, по свему судећи, љубав на први поглед. И љубав за цео живот. Првих дана месеца октобра 1919. године Андрић се обрео у граду који ће постати сигурно упориште његових зрелих година, место где ће реализовати своју уметничку личност, изградити чврсте социјалне везе и формулисати и утврдити своју паралелну, дипломатску каријеру. Колико год по Европи странствовао, бродећи од једне до друге престонице, Андрића је Београду вукла искрена и пуна приврженост и нада коју је гајио још од младих дана и свих ратних година: тај град у његовим очима симболизовао је магично средиште интегративне, националне идеје која је водила целу његову генерацију, једнако као и интелектуално упориште југословенске духовности која је, преселивши се из других јужнословенаских културних енклава, обогатила српски културни простор.

Београд је и место у којем је писац премијерно објавио своја најбоља дела: у Српској књижевној задрузи између два рата објавио је прве три књиге приповедака, за време Другог рата, пркосећи околностима и мучном животу, написао своја три велика романа. На дипломатској лествици, уживајући подршку надређених и улажући своја знања, способности, одмереност, углађеност и уздржаност лишену крајности у понашању, стигао је до безмало највише тачке – место опуномоћеног посланика Краљевине Југославије у Немачкој. У међуратном Београду, Андрић је прихваћен као респектабилна интелектуална фигура, као изузетан писац пред којим је блистава каријера, као личност на коју је млада држава могла да се ослони.“ (др Жанета Ђукић Перишић)

Добро дошли !

ИЗЛОЖБА „ОГЛЕДАЛО ИСТОРИЈЕ - СНИМЦИ БЕОГРАДСКИХ ФОТОРЕПОРТЕРА 1930-1941“, из Збирке Светозара Грдијана гостује у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима.

Аутор Дарко Ћирић, музејски саветник

Свечано отварање 29. септембра у 19 часова
Патријаршијски двор
Трг Бранка Радичевића 8
Сремски Карловци

Изложбу ће отворити Његово преосвештенство господин Василије, Епископ сремски, др Александра Новаков из Матице српске, Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда и аутор.

Изложба представља Збирку фотографија Светозара Грдијана која чини јединствену представу времена заустављеног у кадру фотоапарата.

Фотографије Светозара Грдијана, поред историјске и документарне вредности, у појединим сегментима досежу и ниво који се може сматрати врхунским дометом предратног српског журнализма. Највећу документарну вредност имају снимци који илуструју друштвени живот Београда између два светска рата: рад хуманитарних друштава, удружења грађана, струковних и спортских клубова, болница, школа, изложби, ревија, забава, судске процесе и спортске манифестације.

среда, 20 септембар 2017

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2017.

„Наслеђе и природа: лепеза могућности“
15.09 – 03.10.2017.

Током трајања манифестације „Дани европске баштине“, бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда биће у четвртак, 21.09.2017. године.


Радно време музеја у саставу Музеја града Београда:

КOНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
Кнеза Симе Марковића 8
Радно време: Уто, Сре, Пет, 10-17, Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ВИНЧА
Бело брдо 17, Винча
Уто, Сре, Пет 10-16, Чет 12-18, Суб и Нед 10-18 ч.

МУЗЕЈ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
Краља Милана 21 / IV
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ
Узун Миркова 5 / I
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ БАЊИЧКОГ ЛОГОРА
Павла Јуришића Штрума 33
Чет, Пет и Суб 10-17 ч.

СПОМЕН-МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА
Андрићев венац 8
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Јелене Ћетковић 5
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.


У оквиру обележавања Дана европске баштине, у сарадњи Географског института „Јован Цвијић” САНУ и Музеја града Београда, у Музеју Јована Цвијића, у Галерији „Карст“, биће одржана следећа предавања:

Четвртак, 21.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Ђердап и Фрушка Гора

Учесници:
др Ана Милановић Пешић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Марко В. Милошевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Јелена Ћалић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Марина Бунарџић, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник

Улаз на предавање је слободан.

Четвртак, 28.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Тара, Копаоник и Шар-планина

Учесници:
др Милан Радовановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Драгана Миљановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мср Александра Спалевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник
проф. др Лидија Амиџић, Факултет за екологију и заштиту животне средине Универзитета „Унион - Никола Тесла“
Гордана Гаврић, Завод за заштиту споменика културе Краљево
др Небојша Гаџић, Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини

Улаз на предавање је слободан.


ЗГРАДА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА У РЕСАВСКОЈ 40б
Изложба „Чувар тајни и чудеса – сликарство Томислава Божовића”
13.09 - 27.09.2017. године.
Радно време током трајања изложбе: сваког дана од 11-19 часова, осим понедељка. Слободан улаз.


ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЕДУКАТИВНИХ ПРОГРАМА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА
У оквиру манифестације „Дечја пијаца“, која се реализује у организацији ЈКП Градске пијаце Београд и градских општина, Музеј града Београда представиће се 16. септембра на Омладинском тргу пијаце Земун и 30. септембра на Каленић пијаци, презентовањем музеја у саставу, дељењем промотивних лифлета Дечјег клуба и извођењем сегмената радионица „Кључеви писма“, „Глагољење“, „Чаролија пиротског ћилима“ и „Оштро око веште руке“, прилагођених манифестацији. Деца ће имати прилику да пишу старим писмима – хијероглифима и глагољицом, да боје шаре са пиротских ћилима и да слажу слагалице – фотографије старог Београда.


ПРЕПОРУКА РЕДОВНОГ ПРОГРАМА У КОНАКУ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Термини извођења: петак, 29.09. у 17 ч. и субота, 30.09. у 11 ч.

Улазнице, по цени од 400 динара, могу се купити у Конаку кнегиње Љубице или у Туристичком информативном центру у Кнез Михаиловој 5. Број места ограничен је на 35 по термину. Монодрама траје 60 минута.

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“, први музејски театар код нас, промовисана је септембра 2009. године у склопу „Дана европске баштине“, у Конаку кнегиње Љубице, у организацији Туристичке организације Београда и Музеја града Београда. Монодрама је већ осам година редовни програм Музеја града Београда који се успешно изводи у аутентичном амбијенту Конака кнегиње Љубице.

Кроз животну исповест кнегиње Љубице Обреновић, посетиоци Конака кнегиње Љубице у прилици су да на упечатљив начин упознају прву владарку обновљене Србије, чују чињенице о најзначајнијим догађајима из времена кнеза Милоша Обреновића, сазнају детаље о односу кнеза Милоша и кнегиње Љубице и бројне занимљивости из њиховог приватног живота. Монодраму „На кафи код кнегиње Љубице“ изводи Наташа Поповска, виши кустос Музеја града Београда, аутор текста и сценарија. Монодрама се изводи на српском и енглеском језику.

среда, 20 септембар 2017

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2017.

„Наслеђе и природа: лепеза могућности“
15.09 – 03.10.2017.

Током трајања манифестације „Дани европске баштине“, бесплатан улаз у музеје у саставу Музеја града Београда биће у четвртак, 21.09.2017. године.

Радно време музеја у саставу Музеја града Београда:

КOНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ
Кнеза Симе Марковића 8
Радно време: Уто, Сре, Пет, 10-17, Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ ВИНЧА
Бело брдо 17, Винча
Уто, Сре, Пет 10-16, Чет 12-18, Суб и Нед 10-18 ч.

МУЗЕЈ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
Краља Милана 21 / IV
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

ЗБИРКА ИКОНА СЕКУЛИЋ
Узун Миркова 5 / I
Чет 10-18, Суб 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ БАЊИЧКОГ ЛОГОРА
Павла Јуришића Штрума 33
Чет, Пет и Суб 10-17 ч.

СПОМЕН-МУЗЕЈ ИВЕ АНДРИЋА
Андрићев венац 8
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.

МУЗЕЈ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА
Јелене Ћетковић 5
Уто, Сре, Пет, Суб 10-17, Чет 12-20, Нед 10-14 ч.

У оквиру обележавања Дана европске баштине, у сарадњи Географског института „Јован Цвијић” САНУ и Музеја града Београда, у Музеју Јована Цвијића, у Галерији „Карст“, биће одржана следећа предавања:

Четвртак, 21.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Ђердап и Фрушка Гора

Учесници:
др Ана Милановић Пешић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Марко В. Милошевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Јелена Ћалић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Марина Бунарџић, Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник

Улаз на предавање је слободан.

Четвртак, 28.09.2017, у 18 часова
Природна и културна баштина националних паркова Тара, Копаоник и Шар-планина

Учесници:
др Милан Радовановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мр Драгана Миљановић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
мср Александра Спалевић, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
др Владимир Рогановић, уредник едиције Лексикони националних паркова Србије, ЈП Службени гласник
проф. др Лидија Амиџић, Факултет за екологију и заштиту животне средине Универзитета „Унион - Никола Тесла“
Гордана Гаврић, Завод за заштиту споменика културе Краљево
др Небојша Гаџић, Факултет техничких наука у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини

Улаз на предавање је слободан.

ЗГРАДА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА У РЕСАВСКОЈ 40б
Изложба „Чувар тајни и чудеса – сликарство Томислава Божовића”
13.09 - 27.09.2017. године.
Радно време током трајања изложбе: сваког дана од 11-19 часова, осим понедељка. Слободан улаз.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЕДУКАТИВНИХ ПРОГРАМА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА
У оквиру манифестације „Дечја пијаца“, која се реализује у организацији ЈКП Градске пијаце Београд и градских општина, Музеј града Београда представиће се 16. септембра на Омладинском тргу пијаце Земун и 30. септембра на Каленић пијаци, презентовањем музеја у саставу, дељењем промотивних лифлета Дечјег клуба и извођењем сегмената радионица „Кључеви писма“, „Глагољење“, „Чаролија пиротског ћилима“ и „Оштро око веште руке“, прилагођених манифестацији. Деца ће имати прилику да пишу старим писмима – хијероглифима и глагољицом, да боје шаре са пиротских ћилима и да слажу слагалице – фотографије старог Београда.

ПРЕПОРУКА РЕДОВНОГ ПРОГРАМА У КОНАКУ КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Термини извођења: петак, 29.09. у 17 ч. и субота, 30.09. у 11 ч.

Улазнице, по цени од 400 динара, могу се купити у Конаку кнегиње Љубице или у Туристичком информативном центру у Кнез Михаиловој 5. Број места ограничен је на 35 по термину. Монодрама траје 60 минута.

Монодрама „На кафи код кнегиње Љубице“, први музејски театар код нас, промовисана је септембра 2009. године у склопу „Дана европске баштине“, у Конаку кнегиње Љубице, у организацији Туристичке организације Београда и Музеја града Београда. Монодрама је већ осам година редовни програм Музеја града Београда који се успешно изводи у аутентичном амбијенту Конака кнегиње Љубице.

Кроз животну исповест кнегиње Љубице Обреновић, посетиоци Конака кнегиње Љубице у прилици су да на упечатљив начин упознају прву владарку обновљене Србије, чују чињенице о најзначајнијим догађајима из времена кнеза Милоша Обреновића, сазнају детаље о односу кнеза Милоша и кнегиње Љубице и бројне занимљивости из њиховог приватног живота. Монодраму „На кафи код кнегиње Љубице“ изводи Наташа Поповска, виши кустос Музеја града Београда, аутор текста и сценарија. Монодрама се изводи на српском и енглеском језику.

Доследан својој необичној фигуралној поетици и визуелном језику фантастичног света, сликар Томислав Божовић (1938.) ствара готово више од пола века. Близак надреaлистичким метафорама, Божовић на својим платнима успева да оствари узајмани однос између реалног света и имагинарног простора и да та два света споји у један. Када слика предмете и фигуре, Божовић користи јасан, скоро дводимензионални цртеж, са наглашеним обрисима и без сенке. Потпуни контраст цртежу дају пастелне боје, које својим ваздушастим валерима дочаравају атмосферу бесконачности простора и стамености постојања тела у њему.

Божовића животни пут из родног села у подножју планине Дирек (данас у Републици Српској) води у велики град, Београд, где успешно похађа и завршава Академију ликовних уметности у класи професора Милоша Бајића. Вођен номадским уметничким путем, после студија одлази у Париз, а затим у Шведску, у Стокхолм, где проводи најплодније године свог уметничког стварања. Из године у годину излаже своја дела, нижу се изложбе у Шведској, тадашњој Југославији, Немачкој, Америци. Вечити путник и трагач, коначно је своје скровиште свио у атељеу на Бањици, где и данас ствара. Академик Стојан Ћелић, Божовићев професор на Академији, сматрао је да он ствара у свом јединственом свету, да не подлеже етикецији савременог спољњег света, замкама вербализације и свођења на разумне конструкције. За њега је Божовић чувар тајни и чудеса.

  • Предавач: Иван Келемен, историчар

Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. На трибини ће, између осталог, бити презентоване и златарско - јувелирске радње: Томислава Смолчића, Мирка Секулића, Стевана Борисављевића, Андрејевић, Бурмазовић, Николе Ђурђевића и Милана Т. Стефановића.

Добро дошли !

Subscribe to this RSS feed

Пријави се