Menu

Погледајте

Музеј Паје Јовановића

и слику Акт пред огледалом
(Гола Берта)


Краља Милана 21/IV, Београд

Посетите

Конак кнегиње Љубице

Ентеријери београдских кућа 19. века


Кнеза Симе Марковића 8

Посетите

Музеј Иве Андрића


Андрићев венац 8

Посетите

Збирка икона Паве и Милана Секулића


Узун Миркова 5/I спрат

  1. Сталне поставке
  2. Локација
  3. Радна времена

Радна времена музеја у саставу:

Конак кнегиње Љубице
Ут, Ср и Пе 10-17, Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Иве Андрића
Ут, Ср, Пе и Су 10-17, Че 12-20, Не 10-14, По - затворен
Музеј Паје Јовановића и Збирка икона Секулић
Че 10-18, Су 12-20, Не 10-14, По, Ут, Ср и Пе - затворено
Музеј Бањичког логора
Ср, Че и Пе 10-17
Археолошки налазиште у Винчи
1. април - 31. октобар: Ут, Ср и Пе 10-16, Че 12-18, Су и Не 10-18
Ван овог периода посете се најављују на: 011 806 53 34

Цене улазница

Улазница: 200 дин
Повлашћени: 100 дин
Групе: На сваких десет посетилаца у групи издају се две бесплатне улазнице. Ово се не односи на повлашћене категорије.
Повлашћени: ђаци, студенти, незапослени и пензионери.
Бесплатан улаз: свака последња субота у месецу; деца млађа од 7 година, посетиоци са инвалидитетом са пратиоцем, чланови МДС и ICOM-а и власници картица ЕURO<26 и ISIC.

Званични сајт - Музеј града Београда

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка...
П. Јовановић

Први пут у Музеју Паје Јовановића изложена je слика Акт пред огледалом (Гола Берта) настала у Минхену 1895-1896. године. Приликом обележавања 150. годишњице од уметниковог рођења (2009) ово врхунско уметничко дело, које се од 1903. налази у приватном власништву, први пут је излагано у Србији. До тада готово непозната, слика се брзо нашла у центру интересовања стручне јавности. Захваљујући сачуваном рукопису уметникових мемоара, који је заједно са својим Легатом оставио Музеју града Београда, након више од сто година сазнали смо идентитет жене на слици. Откривањем односа између жене-која-је-доживљена и жене-која-је-представљена, тј. жене у уметниковом животу и жене на платну, сагледан је један интиман део приватне биографије уметника који није био познат јавности.

Овај изванредни акт, можда и најбољи који је уметник насликао, захваљујући љубазности власника биће доступан јавности од 23. јуна до 22. септембра 2016. године, на чему се искрено захваљујемо.

***

У својој двадесет петој години 1884. Паја Јовановић почиње да живи у Минхену и са краћим или дужим одсуствовањима у њему остаје једанаест година. Млад, енергичан, награђен светским и домаћим признањима и материјалним благостањем Паја је живео неспутано и бурно. Иако одбија да у мемоарима пише о Минхену, као улудо потрошеном животу у годинама најлепше младости, ипак се на неколико места осврће на њих повезујући их сваки пут са једном женском особом, Бертом. Овај део мемоара, иако по свему судећи није био намењен објављивању, бар не у облику у коме је написан, открио нам је чулну и емоционалну страну уметниковог бића.

Па тек Берта: моја атлетска Валкири девојка. Сва енергија ми се утрошила у тим свакодневним хрвању и гимнастичним надметању са њом ...

***

После десетогодишњег лутања по свету и лудо потрошеног живота (година најлепше младости) сам се најпосле скрасио у Бечу. – Било је већ крајње време да се опаметим, да оставим Минхен – Берту и злосретни атеље са досадним сликама.

Мотив настанка слике одредио је и њену намену. Уметник је слику из Минхена понео са собом у Беч, али је није излагао на званичним изложбама, репродуковао у илустрованим часописима и рекламирао у механизму галеријске продаје. Због изузетне личне вредости коју је имала за њега, слика је почивала у атељеу далеко од очију јавности. Тек након осам година 1903. пристао је да је прода. Тако је Акт пред огледалом као визуелна успомена био алтернатива за напуштање прошлости, али без њеног одрицања. Остављајући свесни, намерни визуелни запис Паја Јовановић је Бертин лик спасио од заборава, негирао њено одсуство и потврдио њено присуство у својој личној историји и времену.

Д. Ванушић

  • Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду

Вела Нигринова, првакиња и славна трагеткиња Народног позоришта у Београду обележила је медијски простор српске престонице крајем 19. века. Користећи фотографију као медиј за пласирање свог брижљиво изрежираног артифицираног лика, глумица је своју појавност пласирала варирајући свој идентитет између друштвене конструкције и неотуђиве аутономије личности. Њена несвакидашња екстраваганција, могућност метаморфозе и канонизовани тип лепоте (црна коврџава коса, крупне очи, бела пут) допринели су да постане инспирација фотографа Милана Јовановића и сликара Ђорђа Крстића. Тумачењем фотографија Веле Нигринове открива се вишеслојност глумичиног лика помоћу којег је изградила имиџ неприкосновене диве српског глумишта на крају 19. века.

Након успешно започете музичке сезоне, Музеј града Београда ће у среду, 1. јуна у Конаку кнегиње Љубице бити домаћин још једног јединственог музичког догађаја, концерта „Барокни сешн“ у извођењу ансамбала Београдски барок и Interrogatio.

Вишегодишње пријатељство и међусобни музички сусрети широм Европе били су повод за наставак сарадње ансамбaла Београдски барок и Interrogatio, овог пута у Београду. На програму се могу чути два атипична дуа, ретко сретана на овим просторима: дуо виола у Сонати Вилхелма Фридемена Баха и Соната за 4 руке, Јохана Кристофа Фридриха Баха, дуо чембалиста на једном инструменту. Такође, на програму се налазе Букстехудеов Трио за виолину, виола да гамбу и чембало, Пахебелов Канон за три виолине и континуо (4 гласа) и на крају, монументални петоглас у Муфатовој Сонати Armonico Tributo. Разноврсност инструменталних боја и комбинација инструмената чини овај програм интересантним и динамичним и даје му ноту спонтаности и слободе.

Ансамбл Interrogatio оријентисан је ка истраживању извођачке праксе у домену барокне музике, креирању аутентичног музичког израза и смелом комбиновању национално – фолклорних елемената унутар сложеног, организованог, али и импровисандо изграђеног музичког ткива. Чланови ансамбла долазе са различитих европских поднебља, а активним солистичким деловањем у Немачкој своје заједничко интересовање и страст ка барокној музици преточили су у активну, инспиративну делатност, већ потврђену од стране многих европских институција.

Више информација о ансамблу Interrogatio: www.klangkartei.de/ensemble-interrogatio

Београдски барок је музички ансамбл који се више од десет година бави извођењем музике 17. и 18. века свирајући на репликама аутентичних инструмената из тог периода, и један је од првих ансамбала ове врсте у Србији. Ансамбл је радио са многим реномираним музичарима из области ране музике и успешно је наступао на бројним концертима и фестивалима у земљи и иностранству. Концерти Београдског барока су више пута емитовани на радију, телевизији и интернету.

Више информација о активностима ансамбла Београдски барок:

www.facebook.com/belgrade.baroque
www.youtube.com/channel/UCdEp3fktksz_ipEHRVTq0zw

Среда, 1. јун у 20 часова
Концерт „Барокни сешн" - Београдски барок и Interrogatio
Конак кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8)

Улаз је слободан.

Реализацију концерта омогућио је Секретаријат за културу Града Београда.

Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада понео је награду за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I.

Захваљујемо се Источнословачком музеју из Кошица на гостовању, професионалном приступу и пријатељској сарадњи, као и свим осталим учесницима и колегама без чије помоћи не бисмо успели да реализујемо овај велики задатак.

У VI београдској гимназији отворена je изложба "Београд у Великом рату 1914–1915.", аутора Владимира Томића, вишег кустоса Музеја града Београда. Изложба се састоји од 12 паноа са фотографијама из збирки Музеја града Београда и филма аутора Саве Томашевића.

По много чему необичан след догађаја у 1914. и 1915. години у којима се затекла српска престоница, моменти неверице и стрепње Београђана пред стратешким потезима аустроугарског напада и српског маневрисања, али и херојска одбрана трећег позива, добровољаца, па чак и ученика средњих школа, консолидовање српских војних формација, разорене улице, али и пркосна свакодневница Београда на аустроугарском пушкомету, тема су ове изложбе.

На одабраним фотографијама се виде последице ратних дејстава, али и околности под којима се заоштравао однос Аустроугарске и Србије, прерастајући у првим годинама Великог рата све познате оквире дотадашњих европских сукоба. Поглед кроз фотографски објектив уводи нас у Београд са његових река и из птичије перспективе. Изглед Београдске тврђаве већ вековима је познат европским путницима и путописцима, али оштрина објектива све јасније уклања стереотипе о оријенталном граду. На прагу нове прерасподеле интересних сфера и територија почетком XX века, Краљевина Србија, тек изашла из Царинског рата, Анексионе кризе и балканских ратова, „заслужује“ прве фотографске снимке из аустроугарских војних ваздухоплова.

Изабране фотографије највећим делом су снимљене у времену од објаве рата до октобра 1915, када борбе у Београду потпуно мењају свој карактер достижући до тада непознату жестину. Овде видимо београдске улице и коте, са светом који се слика уз рушевине, из заклона, који промиче заобилазећи срчу и кратере од бомби, бори се једнако и у униформи и у грађанском оделу. Највећи део фотографија снимљен је у тренуцима када је српска администрација већ избегла, а са њом и маса чиновника, угледника и њихових породица. Ко је могао да се склони, склонио се. Испред објектива је обичан свет. Свет који и не слути у којој ће мери, само петнаестак година доцније, нестати сваки траг њиховог страдања. По много чему парадоксално, фотографије које су пред нама садрже најчешће једину аутентичну слику Београда 1914. и 1915. године.

Кроз најновија остварења у области графике, цртежа, анимације и експерименталне књиге, ауторка нам отвара нови “прозор”, надовезујући се на серију претходних изложби посвећених градовима, сећањима, импресијама и личним белешкама.

Овог пута, Жељка нам представља Истанбул, град у ком је провела неколико година и чији је пулс забележила у серији радова различитих фомата и техника. Жељкина промишљања о урбаном простору и његовим наизглед апсурдним, случајним моментима, реализована су у представама градских предела Истанбула, отварајући нам прозор ка неистраженом свету једног наизглед познатог, али ипак далеког, „другог“ амбијента. Представљени у интимном, складном и естетски прочишћеном простору амама у Конаку кнегиње Љубице који и сам крије читав низ значења, Жељка нам, кроз препознатљиву слојевитост и лакоћу свог израза, пружа истовремен увид у прошлост и садашњост, нудећи нам путеве да га доживимо и интерпретирамо на сопствени начин.

Жељка Мићановић рођена је у Тузли, а након завршетка гимназије у Београду, студије је наставила Маћерати, Италији, где је 2008. дипломирала на Академији лепих уметности, на катедри Уметничке графике. Наредне, 2009, у Риму је завршила Мастер студије на Европском институту за дизајн, на одсеку Show Stylist. Од 2010. води уметнички атеље Прозор. Редовни је члан УЛУПУДС-а од 2009. и учесница је више групних и самосталних изложби.

Расписан је конкурс за израду идејног решења за реконструкцију здања у Ресавској 40б. Деветочлани жири на челу са архитектом Владимиром Лојаницом изабраће најбоље решења за реконструкцију бивше Војне академије и пренамену простора за коначан смештај Музеја града Београда. Рок за предају радова је 19. јул 2016. Текст конкурса може се преузети овде.

Овогодишњи Међународни фестивал харфе представиће се публици у новом, редизајнираном светлу са још квалитетнијим и интересантнијим програмом. Поред уметника из Србије представиће се и гости из Италије, Русије и Словеније. Сваки концерт, као и сам фестивал, инспирисан је светски познатим филмовима.

Уторак, 17. мај
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

20.00 часова
ЕВА ТОМШИЋ (Словенија)
Ева Томшић рођена је 1995. године у Љубљани (Словенија). Као јако мала почела је да се бави музиком, са три године почиње да пева у дечијем хору, са четири године уписује балетску школу, а са шест година почиње да учи харфу у Музичкој школи у Коперу (Словенија). Тренутно студира на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу (Белгија).

Током протеклих дванаест година, освојила је неколико златних награда на домаћим и међународним такмичењима. Као финалиста словеначког конкурса за Европског младог музичара имала је солистички наступ са словеначким симфонијским оркестром (2012). Ева је проглашена за победника у категорији жичани инструменати на Међународном такмичењу Свирел у 2013. години. Наступала је и на XII Светском конгресу Харфи у Сиднеју (Аустралија) у 2014. години. У 2015. години, победила је на националном такмичењу младих музичара Темсиг и добитница је специјалне награде на фестивалу у Љубљани, а награда је солистички концерт са словеначком филхармонијом. У децембру 2015. године додељена јој је 3. награду на 19. Међународном такмичењу харфе у Израелу. Учествовала је на многим мајсторским радионицама. Ева је до сада имала више солистичких концерата. Наступала је у Словенији, Хрватској, Србији, Италији, Белгији, Велсу, Аустралији, Француској, Израелу. Често наступа са оркестрима. Она је често гост у радио и телевизијским емисијама у Словенији.

Програм:

W. A. Mozart: Sonata in F major KV. 332
G. Faure: Impromptu op. 98
H. Renie: Contemplation
M. Tournier: Feerie, Prelude et Danse
P. Hindemith: Sonate für Harfe
W. Posse: Carnaval de Venise


Четвртак, 19. мај
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8

20.00 часова

До краја света (Until the end of the world)

ИВАНА ПАВЛОВИЋ, харфа
ТЕОДОРА НИКОЛИЋ, виолончело

Ивана Павловић (1978), завршила је редовне (2001) и магистарске студије харфе (2007) на ФМУ у Београду, у класи Љиљане Несторовске, ред. проф. Тренутно је на докторским академским студијама на ФМУ у Београду, у класи истог професора. У току школовања радила је са професором Јон Иван Рончеом (2007/2008), била је активни учесник мајсторских курсева код: Елизабет Фонтан Бинош, Патриције Тасини, Сузане Милдониан. Запослена је као соло харфисткиња Оркестра Опере и Балета Српског народног позоришта у Новом Саду. Од 2007. године стални је срадник Војвођанског симфонијског оркестра, као и сарадник Оркестра Позоришта на Теразијама. Активна је као солиста и камерни музичар. Као члан Београдског квартета харфи ( од 2002) наступала је на бројним, значајним фестивалским и сличним догађајима у земљи и иностранству. У Организационом је тиму Међународног фестивала харфе, од његовог оснивања.

Теодора Николић музичко образовање стекла је у Београду. Због постигнутих изузетних резултата током школовања након завршеног другог разреда средње музичке школе уписана је на Академију Уметности у Бања Луци. Вративши се у Београд, наставља своје школовање на Факултету Музичке Уметности, где у класи проф. Срђана Сретеновића завршава специјалистичке, а затим уписује и докторске студије. Као веома талентована, освајала је бројне награде још од најранијих година свог школовања, међу којима су II награда на Републичком такмичењу, III награда на Савезном такмичењу музичких и балетских школа Југославије, као и Специјална награда на такмичењу „Петар Коњовић“. Своју концертну активност започела је солистичким концертом у сали матичне музичке школе „Јосип Славенски“, затим је наступала у музеју позоришне уметности као и у сали амбасаде Чешке републике. Уследили су концерти на Коларцу у виду ревије добитника Специјалних награда, као и отварање такмичења „Петар Коњовић“ концертом лауреата у галерији САНУ. Стални је сарадник оркестра опере „Мадленианум“ и оркестра Дома Војске „Станислав Бинички“. Многобројне наступе остварила је и са камерним оркестром „Гудачи Светог Ђорђа“. Тренутно је запослена као члан оркестра Српског Народног позоришта у Новом Саду.

ПРОГРАМ

Харфа/виолончело Ивана Павловић, Теодора Николић

Владимир Тошић Квинтал
Ђакомо Белучи Дијалози
Бернард Адре Песме прошлог доба
Владимир Тошић Медиал I
Ренато Гризони Sees Tock

Филм До краја света, редитеља Вима Вендерса својом вишеслојношћу покреће и имплицира различите нивое односа, међусобног преплитања догађаја, случајности, различитих вредности, у основи трајног и вечног. Програм концерта не кореспондира директно са садржајем филма, нити прави директне аналогије. Заједничка им је универзалност лепог и трајног у односима, као и у музици.

Позивамо Вас да у оквиру манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10 од 12. до 21. маја бесплатно посетите сталну изложбену поставку у Музеју Паје Јовановића у улици Краља Милана 21/4. Радно време током трајања манифестације је сваког дана од 10 до 22, осим недељом када је радно време од 10-14 часова.

Изложба "Здраво били , младенци мили", ауторке Магдалене Ивковић отвара се 12. маја 2016. у 19 часова у Галерији Библиотеке Нови Кнежевац .

Изложба траје до 12. јуна.

Прочитај више

Subscribe to this RSS feed

Пријави се или Регистрација